Izvor: Politika, 19.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fatalni recepti, pogrešne dijagnoze
Džozef Stiglic upozorava Španiju da ne srlja u samoubistvo
Koga poslušati, čija je dijagnoza ispravna? Koja terapija ubija, a koja leči?
Španija i mnoge druge zemlje Evrope danas dobijaju potpuno oprečne poruke o tome šta da se radi. Savet Džozefa Stiglica, američkog nobelovca koji je pre neki dan boravio u Španiji kako bi promovisao svoju knjigu „Cena nejednakosti”, dijametralno je suprotan onome što se diktira iz Brisela i što dosledno sprovodi narodnjačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada Marjana Rahoja.
„Ukoliko se Španija odluči da traži pomoć od Evropske centralne banke, u zamenu za dodatne uslove stezanja kaiša, slične onima koji su nametnuti Grčkoj, to će biti ravno samoubistvu zemlje”, upozorava Stiglic.
On preporučuje da se Španija, Francuska, Italija i Portugalija udruže u blok protiv Nemačke i da ova alijansa pokuša da promeni smer kojim ide Evropa u pokušaju da ublaži krizu.
Nobelovac, poznat po oštroj kritici ekstremnog stezanja kaiša, smatra da Evropa mora u ovakvim okolnostima da se koncentriše na rast i investicije, ako želi da reformiše ekonomiju.
Amerikanac veruje da je „nemačka dijagnoza potpuno pogrešna” kad optužuje zemlje kao što je Španija da suviše troše. Ne samo što Španija na taj način ne izlazi iz depresije, već se ona sve više produbljuje, kaže on uz ocenu da su funkcioneri u Briselu i u monetarnim institucijama potcenili razmere krize koju su podstakli svojim rešenjima.
„Odgovornost nije na pacijentu već na onima koji su napravili pogrešnu dijagnozu. I prepisali loše lekove.“
Ukoliko ne pomogne ni mediteranska alijansa, onda po mišljenju Stiglica treba izaći iz evrozone jer bi to bilo manje zlo nego depresija iz koje se ne vidi izlaz. „Može se biti član EU i bez zajedničke monete.”
Najbolji scenario bio bi, po Stiglicu, da se Nemačka natera da prihvati da bude zajmodavac evropskog duga i da se brzo odrede zajednički bankarski standardi kako bi se postigla fiskalna harmonizacija.
Nobelovac je na skupu koji je njemu u čast priredila Kraljevska akademija za ekonomiju ukazao na lažno poređenje države sa porodičnim domaćinstvom.
„Ako jedna porodica umanji svoje troškove, to nema nikakav efekat na društvo. Ako jedna vlada upotrebi takve makaze, potražnja pada, nezaposlenost raste. Opada i sposobnost da se vrati dug jer se smanjuju doprinosi, a troškovi socijalnih programa rastu.”
Stiglic, pobornik pokreta nezadovoljnika u Španiji i „Okupatora Volstrita”, ponavlja da recesija nije pogodan trenutak da se drastično seče potrošnja. On se pita da li monetarne vlasti zaista pokušavaju da pomognu građanima, ili je njihova jedina briga banka koja bi zapala u još veći ponor ukoliko Španija ne bude mogla da refinansira svoje dugove.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 20.09.2012.
.jpg)
