Izvor: Blic, 31.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska unija će preživeti
Evropska unija će preživeti
Odbacivanjem Ustava Evropske unije na referendumu u nedelju Francuzi su izazvali pravi politički zemljotres na Starom kontinentu, ocena je većine analitičara i medija.
Odmah po objavljivanju rezultata predsednik Francuske Žak Širak je priznao poraz, istakavši da je u pitanju 'suverena odluka birača' koja će stvoriti 'poteškoće u odbrani nacionalnih interesa zemlje u Evropi'. Najveći gubitnici ovakvog ishoda referenduma biće upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Francuzi, iako su u noći referenduma na ulicama Pariza protivnici Ustava slavili.
Iz Brisela, koji se potajno nadao pozitivnom rezultatu, juče su se trudili da umanje značaj političkog zemljotresa koji su izazvali glasači jedne od zemlje osnivača EU. Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso opisao je ishod referenduma kao 'ozbiljan problem', ali i istakao:
'Ne možemo da kažemo da je Ustav mrtav. Moraćemo da pronađemo način kako bismo transformisali ovaj težak trenutak u priliku za dobrobit Evrope. Zajedno moramo da vratimo Evropu na pravi put.'
Baroso je najavio da će proces ratifikacije Ustava u drugim zemljama biti nastavljen po planu, a da će na Samitu lidera članica 16. i 17. juna biti dogovoreni sledeći potezi Brisela.
Reagovao je i Havijer Solana, komesar za bezbednost i spoljnu politiku EU, ocenivši da Unija ne sme sebi da dozvoli da bude paralizovana.
'Moramo da nastavimo sa integracijama. Za mene bi bilo najgore da kao posledica referenduma u Francuskoj građani Unije i lideri zemalja članica psihološki uđu u zonu paralize', rekao je Solana, a prenosi Rojters.
Iako su mnogi najavljivali da će francusko 'ne' na referendumu predstavljati katastrofu i kraj EU kakva je danas, to se neće dogoditi, ocena je premijera Španije Hosea Luisa Rodrigeza Zapatera, nemačkog kancelara Gerharda Šredera, premijera Holandije Jana Petera Balkenendea.
Ono što će se sigurno u narednom periodu dogoditi jeste nezadovoljstvo u Briselu sa vladom u Parizu, uticaj Francuske će biti umanjen, a proširenje Unije će biti donekle usporeno. Jedan od razloga zbog koga su Francuzi odbacili Ustav jeste i pogrešno verovanje da on otvara vrata ulasku Turske u Uniju. Ipak, buduće članice EU Rumunija i Bugarska, kao i zemlje koje su izrazile spremnost da se priključe Uniji, poput Turske, Hrvatske i drugih balkanskih država, mogu da odahnu. Iz Brisela je juče saopšteno da proces proširenja nije povezan sa procesom ratifikacije Ustava.
'Proces ratifikacije Ustava i proces proširenja su dva nezavisna procesa i oni nisu povezani. Savet Evrope je taj koji donosi odluke o proširenju i budućnosti Unije', rekao je Fransoa le Bail, portparol Evropske komisije.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, EU do sada je preživela nekoliko velikih kriza, ali iz svake od njih izašla je jača i jedinstvenija. Da podsetimo, Danci su na referendumu 1992. godine odbacili sporazum iz Mastrihta kojim je Evropska ekonomska zajednica pretvorena u Evropsku uniju, koja će imati jedinstvenu valutu, spoljnu i bezbednosnu politiku. Referendum je ponovljen godinu dana kasnije i rezultat je bio pozitivan. Slično se dogodilo i 2001. kada su Irci na referendumu odbacili sporazum iz Nice, kojim su uređene institucije EU i izvršene pripreme za proširenje. Na ponovljenom referendumu birači su promenili mišljenje. A. Petrović
