Izvor: Politika, 12.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropi je tesno
Evropskoj uniji je tesno. Jedva nekoliko godina posle proširenja sa deset zemalja pristiglih uglavnom s one strane nekadašnje "gvozdene zavese", a potom i Bugarskom i Rumunijom, politička porodica sa Starog kontinenta širi ruke ka novim prostorima. Reč je o ambicioznom programu sa zvučnim nazivom – Evropska dobrosusedska politika (EDP) – stvorenom 2004. sa ciljem da se pod uticaj Unije podvedu države iz najneposrednijeg komšiluka. Tačnije, sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, Bliskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istoka i severne Afrike.
Projekat EDP-a u osnovi za cilj ima okruživanje Evrope "prijateljskim" državama u cilju jačanja bezbednosti Unije. Ne radi se, dakle, o još jednom proširenju sada već dvadesetsedmočlane grupacije, mada su ambicije i te kako velike. Uostalom, o tome najbolje svedoči spisak potencijalnih "dobrih suseda": Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Libija, Maroko, Palestina, Sirija i Tunis. Poziv na dobrosusedstvo upućen je svojevremeno i Rusiji. Nadležni u Moskvi su odlučili da ipak – ostanu po strani.
Izvoz revolucija
Šta je izazvalo podozrenje Moskve? Pre svega, već i letimičan pogled na mapu EDP-a jasno pokazuje da se radi o pokušaju Evropljana da oko Starog kontinenta stvore krug država na koje će moći da utiču u svakom, posebno ekonomskom, pogledu, a u skladu sa sopstvenim potrebama. Ovo se, naravno, kosi sa ruskom vizijom o povratku njenog uticaja na prostore koji su važili za jake partnere nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. U tom smislu i u Moskvi su odavno zasukali rukave u potrazi za novim-starim kupcima gasa, nafte, oružja i ko zna čega sve još...
Za Rusiju je sporna i politička komponenta stvaranja jednog ovakvog saveza. Naime, kako stoji u dokumentima EDP-a, cilj projekta je "davanje podrške demokratskim promenama unutar država članica". Ukratko, reč je o neskrivenom mešanju u unutrašnje stvari suverenih država po ugledu na taktiku NATO-a. U to ime Brisel je Azerbejdžanu već prosledio nekih 100 miliona evra, dok je u postsovjetsku Gruziju, tokom proteklih 15 godina, uložena i čitava milijarda. Kako prenose ruski mediji, Evropa je spremna da u projekat EDP-a narednih sedam godina prelije najmanje 15 milijardi evra.
Ne čudi stoga što u Moskvi sumnjaju da je reč o sledećoj fazi "izvoza revolucija", bile one "obojene" ili ne. Ovo je posebno delikatno u situaciji kada na čelu najveće države na svetu predstoji skora promena i kada je jasno da na zapadu, a posebno u SAD, čine sve što je u njihovoj mogućnosti ne bi li poremetili stabilnost i konstantan ekonomski i politički uspon Rusije i prilagodili ga sopstvenim potrebama.
"Među Evropljanima se uvrežilo shvatanje da je stabilnost i bezbednost partnerstva nemoguće postići bez demokratizacije zemalja koje se nalaze u krugu interesovanja EU", kaže Dmitrij Danilov, ruski ekspert za pitanja integracija. "Finansiranje demokratskih reformi od strane EU potkrepljuje se obećanjima Brisela da će za članice EDP-a obezbediti privilegovane odnose u sferi politike, energetike, ekonomije...", naglašava Danilov.
Sve ovo je već viđeno i ne bi bilo sporno da se iza ideje EDP-a ne krije namera nametanja evropskih standarda i na prostorima na kojima oni nemaju baš puno opravdanje. Ako je na Starom kontinentu, među državama vekovima isprepletenim međusobnim uticajima to i moguće postići bez velike drame, teško je verovati da bi efekat bio sličan i na prostorima (bliskoistočnim, na primer) na kojima još uvek bukte jaki verski, etnički, pa i međudržavni sukobi. A od članica EDP-a se traži upravo da međusobne odnose posmatraju kroz jedinstvenu, evropsku prizmu.
Projekat sa manama
Problem je i u tome što Evropa proklamovanu demokratičnost nije u punoj meri uspela da obezbedi ni na sopstvenom tlu. U pojedinim velikim evropskim gradovima pridošlice upravo iz pomenutih "prijateljskih" zemalja sve više se zatvaraju u moderna geta. Domaćini verske i druge slobode tumače prema sopstvenim aršinima, ne vodeći računa o osećanjima miliona onih koji su ovamo došli bežeći od bede koja ih je pratila u domovini. Evropska dobrosusedska politika je projekat koji svakako ima svoje opravdanje. Briselu preostaje tek da potencijalne članice ubedi da je u sve krenuo vođen najboljim namerama. Dosadašnja praksa pokazuje, nažalost, da nije uvek bilo tako.
To je ono što brine i Moskvu koja smatra da njen odnos sa EU mora biti zasnovan na punoj ravnopravnosti i uzajamnom poštovanju. "U okviru programa EDP-a to je, međutim, isključeno, pošto on podrazumeva prihvatanje od strane učesnica normi i standarda EU, pri čemu sve odluke, takođe, donose isključivo Evropljani", objašnjava Danilov.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 12.09.2007.]
