Izvor: Glas javnosti, 03.Okt.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa pred klimatskom katastrofom

ŽENEVA - Evropa se zagreva brže od proseka zagrevanja drugih delova planete što područje Mediterana čini suvljim, a sever kontinenta vlažnijim - tvrdi se u izveštaju o uticaju globalnog zagrevanja na evropski kontinent.

Izveštaj, pod nazivom „Uticaji i posledice klimatskih promena u Evropi“, naglašava da je neophodno da vlade evropskih država odmah moraju da odvoje značajna finansijska sredstva kako bi se sprečile kasnije katastrofalne posledice, prenosi Fonet.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
- Globalna prosečna temperatura porasla je za 0,8 stepeni Celzijusa u poređenju sa pre-industrijskim prosekom, pri čemu je zabeležen veći porast temperature u Evropi i na severnim geografskim širinama - konstatuje se u izveštaju čije najzanimljivije detalje prenosi časopis NJu sajentist.

Ove nalaze autorizovali su Evropska agencija za životnu sredinu kao i nadležne institucije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropske komisije. Pritom se naglašava da je temperatura u Evropi porasla za pun stepen Celzijusa.

Planinska područja Evrope, obale, Mediteran i Arktik izloženi su najvećem riziku globalnog zagrevanja - upozorava se u izveštaju.

Meteorolozi i ekolozi konstatuju da je „Evropa podeljena“. Tako će severna Evropa u ovom veku postati vlažnija dok će najveći deo evropskog regiona Mediterana možda postati pustinja - ako se ima u vidu postojeći klimatski trend.

POBEGLE RIBE

Među mnogim posledicama porasta temperature, mora rastu i predstavljaće mnogo više od obične pretnje obalama, mnoge vrste riba u protekle četiri decenije već su „pobegle“ 1.000 kilometara na sever, a dve trećine glečera u Alpima od 1850. godine jednostavno je nestalo.

Talasi vreline poput onog koji je pogodio Evropu 2003. godine, u toku kojeg je umrlo 70.000 ljudi, mogu postati mnogo češći.

- Količine godišnjih padavine pogoršavaju razlike između severnog, vlažnog dela Evrope i suvog juga - naglašava se u izveštaju.

Zbog toga, upozoravaju stručnjaci, vlade moraju hitno da preispitaju sve, od irigacije do sposobnosti reka na jugu da pomognu u hlađenju nuklearnih elektrana.

Zanemarljivo mali broj ljudi imao je koristi od klimatskih promena, među njima su poljoprivrednici u severnoj Evropi, koji su dobili dužu sezonu za uzgajanje nekih useva.

Izveštaj zahteva od Evrope da uradi mnogo više da se prilagodi uticaju klimatskih promena kao što je zaštita stanovništva od bolesti koje prenose insekti i da zaštiti obale od razornog delovanja talasa.

Takođe, neophodno je preduzeti mere da se smanji sadašnji broj rečnih poplava.

- Moramo pojačati mere zaštite od poplava i poboljšamo razmenu informacija, podataka o efikasnosti mera zaštite i ceni preduzetih mera - smatra Žaklina MekGlejd, direktorka Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) sa sedištem u Danskoj.

U izveštaju se posebno naglašava da Evropa ima moralnu obavezu da pomogne stanovništvu zemalja u razvoju da se prilagode klimatskim promenama. Vlade u svetu planiraju da do 2009. godine zaključe novi sporazum za borbu protiv klimatskih promena.

Međutim, finansijski potresi i usporavanje ekonomskog razvoja mogu sprečiti države da investiraju milijarde dolara u klimatske projekte.

Porast nivoa mora je golem problem jer će dramatično uticati na priobalja. Nivo mora će, najverovatnije, porasti od 18 do 59 centimetara do 2100. godine - zaključak je učesnika Panela o klimi UN.

A ono što posebno brine je sasvim izvesna činjenica da će nivo mora nastaviti da raste u vekovima koji slede - ukoliko se nastavi otapanje ledenih površina Grenlanda i Arktika.

A kad je o Evropi reč, strahuje se da će riziku biti izloženo četiri miliona ljudi dok će poplave ugroziti imanja i plodna polja i naneti štetu od najmanje dva triliona evra! Najnovije procene kazuju da bi štete od porasta nivoa mora mogle dostići sumu od 18 milijardi evra godišnje do 2080. godine, ali ovi gubici mogu biti ublaženi ako pripreme zaštite počnu odmah.

Prema mišljenju finansijera, ulaganje od približno milijarde evra godišnje, od izgradnje nasipa do veštačkog podizanja nivoa obala, moglo bi da smanji gubitke na oko milijardu evra godišnje - zaključuje se u izveštaju.

Nastavak na Glas javnosti...