Izvor: B92, 02.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa se zagreva najbrže
Ženeva, Brisel -- Evropa se zagreva brže od proseka zagrevanja drugih delova planete, tvrdi se u izveštaju o uticaju globalnog zagrevanja na evropski kontinent.
Zbog toga područje Mediterana čini se suvljim, a sever kontinenta vlažnijim. Izveštaj, pod nazivom Uticaji i posledice klimatskih promena u Evropi, naglašava da je neophodno da vlade evropskih država odmah moraju odvojiti znatna finansijska sredstva kako bi se sprečile kasnije katastrofalne posledice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Globalna prosečna temperatura porasla je za 0,8 stepeni Celzijusa u poređenju sa preindustrijskim prosekom, pri čemu je zabeležen veći porast temperature u Evropi i na severnim geografskim širinama", konstatuje se u izveštaju, čije najzanimljivije detalje prenosi časopis Nju sajentist.
Planinska područja Evrope, obale, Mediteran i Arktik, izloženi su najvećem riziku globalnog zagrevanja - upozorava se u izveštaju.
Meteorolozi i ekolozi konstatuju da je "Evropa podeljena". Tako će severna Evropa u ovom veku postati vlažnija, dok će najveći deo evropskog regiona Mediterana možda postati pustinja - ako se ima u vidu postojeći klimatski trend.
Talasi vreline poput onog koji je pogodio Evropu 2003. godine, u toku kojeg je umrlo 70.000 ljudi, mogu postati mnogo češći. "Količine godišnjih padavine pogoršavaju razlike između severnog, vlažnog dela Evrope, i suvog juga" - naglašava se u izveštaju. Zbog toga, upozoravaju stručnjaci, vlade moraju hitno da preispitaju sve, od irigacije do sposobnosti reka na jugu da pomognu u hlađenju nuklearnih elektrana.
Među mnogim posledicama, mora rastu i predstavljaće mnogo više od obične pretnje obalama, mnoge vrste riba u protekle četiri decenije već su "pobegle" 1.000 kilometara na sever, a dve trećine glečera u Alpima od 1850. godine jednostavno je nestalo.
Izveštaj zahteva od Evrope da uradi mnogo više da se prilagodi uticaju kllimatskih promena - kao što je zaštita stanovništva od bolesti koje prenose insekti i da zaštiti obale od razornog delovanja talasa. Takođe, neophodno je preduzeti mere da se smanji sadašnji
broj rečnih poplava.
Međutim, finansijski potresi i usporavanje ekonomskog razvoja mogu sprečiti države da investiraju milijarde dolara u klimatske projekte.
