Izvor: Blic, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Erbas“ pravi leteću tvrđavu
Manje od mesec dana posle najave da će zbog velikih gubitaka „Erbas" otpustiti oko 12.000 radnika, iz evropske kompanije je stigla najava planova o izgradnji prvog vojnog aviona.
Čitav program pravljenja letelice tipa „erbas A400" trebalo bi da košta oko 24 milijarde evra. Glavni cilj ambicioznog projekta jeste da se evropskim zemljama omogući da brzo odgovore na svaku eventualnu vojnu krizu u svetu, bez pomoći SAD. To otvara pitanje budućih odnosa između Amerike i EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u vojnom pogledu. Trenutno se saradnja odvija pre svega kroz mirovne misije NATO, gde zvanični Vašington ima odlučujuću ulogu.
Otpuštanje radnika
Krajem februara „Erbas" je suočen sa velikim gubicima najavio otpuštanje više od 10.000 radnika, kako bi se troškovi kompanije, koja zapošljava 55.000 radnika do 2010. smanjili za oko pet milijardi dolara. Rukovodstvo kompanije je odlučilo da iz svojih postrojenja otpusti 4.300 radnika u Francuskoj, 3.700 u Nemačkoj, 1.600 u Velikoj Britaniji i 400 u Španiji. Ranije je doneta odluka da se otpusti oko 3.000 radnika iz postrojenja u Sent Naziru u Francuskoj i Varelu u Nemačkoj.
Otpuštanje radnika je dovelo do velikih protesta širom Evrope, a nije pomoglo ni lobiranje političara kod čelnika avio-kompanija.
„Naše aktivnosti su komplementarne sa saveznicima. Ako Evropa uspe da unapredi svoju bezbednost, mislim da nije važno da li je to urađeno u okviru NATO ili samostalno. Svi znaju da, ukoliko evropske države žele da imaju efikasan sistem odbrane, moraju da sarađuju", kaže Nik Vajtni, šef Evropske odbrambene agencije.
SAD najviše brine to što će zahvaljujući „erbasu A400" njihov takmac „herkules C-130" ostati u senci. Američka vojna industrija, čija se vrednost meri stotinama milijardi dolara, zahvaljujući standardizaciji u okviru NATO ima siguran izvor prihoda.
Kako je najavljeno iz sedišta kompanije, prototip nove „Erbasove" leteće tvrđave trebalo bi da poleti u roku od godinu dana, a ukupno 192 letelice će ući u naoružanje devet evropskih zemalja od 2009.
Zanimljivo je da se prvi put ideja o pravljenju vojnih aviona pojavila tokom 90-ih godina za vreme ratova na prostoru SFRJ, kada evropske zemlje nisu imale odgovarajuće avione za raspoređivanje mirovnjaka u regionu.
U to vreme administracija predsednika SAD Bila Klintona oštro je kritikovala evropske saveznike, a državni sekretar Medlin Olbrajt je izjavila da je „Evropa na putu razlaza" sa SAD u vezi sa programima zajedničkog razvoja vojne industrije u okviru NATO.
Globalni rat protiv terora je umnogome izmenio odnose između SAD i EU, saveznika koji su suočeni sa istim pretnjama, kao što su otpadničke države Severna Koreja i Iran, ili talibani u Avganistanu. Bušova administracija je zbog invazije na Irak ostala bez podrške većeg broja evropskih država, ali izostalo je produbljivanje jaza u transatlantskim odnosima.
