Izvor: Blic, 06.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epidemija hroničnih bolesti
Epidemija hroničnih bolesti
Bolesti srca, dijabetes i druga hronična oboljenja ubiće oko 400 miliona ljudi širom sveta u narednih deset godina, ali većinu tih smrti moguće je sprečiti zdravijim načinom života i unapređenjem medicine, stoji u najnovijem alarmantnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Finansijske posledice epidemije hroničnih bolesti takođe će biti enormne, a najvišu cenu u desetinama milijardi dolara platiće Kina, Rusija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Indija.
'Životi desetina miliona ljudi širom planete su znatno skraćeni zbog hroničnih oboljenja. Ovo je više nego ozbiljan problem za zdravlje čitavog društva i ima veliki ekonomski udar čija je cena neprihvatljiva', kaže Li Jong Vu, generalni direktor SZO.
U izveštaju se navodi da bi milioni života mogli da budu sačuvani zahvaljujući poboljšanju ishrane i prestanku pušenja, koje je prvi ubica na listi.
Prema tvrdnji SZO, tri od četiri smrti na svetu povezane su sa hroničnim bolestima. Ovaj alarmantan problem je do sada bio zapostavljen zbog nezaustavljivog širenja HIV virusa tokom poslednjih par decenija. U izveštaju SZO na 128 strana ističe se da bi životi 39 miliona ljudi mogli da budu spaseni i upotrebom jeftinih lekova, od čega 28 miliona života u zemljama u razvoju.
Koliko je problem veliki, pokazuje i računica da će Kina u narednoj deceniji na lečenje obolelih od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa potrošiti 558 milijardi dolara. U istom periodu Rusija će potrošiti 303 milijarde, a Indija 236 milijardi.
'Reč je o epidemiji hroničnih bolesti koju je moguće sprečiti. Znamo šta radimo, kako to da uradimo i sprečavanje epidemije je vrlo jeftino', istakao je Robert Biglihol, koautor studije.
U glavne vidove prevencije osim promene u načinu ishrane i veće zastupljenosti voća i povrća spada i češća fizička aktivnost. Zahvaljujući ovim programima, u poslednje tri decenije broj preminulih od srčanih oboljenja u SAD, Kanadi, Australiji i Velikoj Britaniji smanjen je za 70 odsto.
'Nema nikakve sumnje da siromašne zemlje mogu da prate industrijski razvijene države kada je ovaj problem u pitanju. Smanjenje unošenja masti i soli u organizam uz pojačanu fizičku aktivnost daje odlične rezultate', dodaje Biglihol.
Izbacivanjem viška soli, masti i šećera iz ishrane smanjiće se broj gojaznih, a povećanje poreza na duvan i poskupljenje cigareta jesu najbolji način za smanjenje broja pušača, ističe se u preporukama SZO. A. Petrović Pušenje će ubiti milijardu ljudi
Britanski stručnjaci saopštili su rezultate istraživanja koji su više nego poražavajući - milijardu ljudi će u 21. veku umreti od bolesti koje izaziva pušenje.
'Zemlje u razvoju će biti najteže pogođene', rekao je profesor ser Ričard Peto sa Oksforda na konferenciji o bolestima raka u Birmingemu.
Prema njegovim rečima, u Kini trećina mladića već umire od bolesti izazvanih pušenja, a ništa bolja situacija nije ni u Mađarskoj koja je u vrhu svetske liste po broju umrlih od bolesti izazvanih pušenjem.
