Izvor: Blic, 12.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Enron' prodrmao Belu kuću
'Enron' prodrmao Belu kuću
VAŠINGTON (Rojters) - Bankrot teksaške kompanije 'Enron', nekada najvećeg svetskog trgovca energentima i najvećeg donatora u predizbornoj kampanji predsednika SAD Džordža Buša izazvala je potrese u Beloj kući. Naime, pre nego što je kompanija bankrotirala krajem prošle godine njeni čelnici su kontaktirali sa dvojicom zvaničnika iz Bušove administracije tražeći pomoć, međutim, na njihove zahteve nije odgovoreno. Ministarstvo pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je otvorilo kriminalnu istragu u vezi sa 'Enronom', čija propast je ostavila nekoliko hiljada ljudi bez posla i ispražnjene penzijske fondove, a iz istrage se povukao ministar pravde SAD Džon Eškroft, koji je i sam umešan u čitav slučaj.
Buš je u periodu od 1993. do novembra 2001. godine od 'Enrona' dobio ukupno 623.000 dolara. Predsednik SAD svojevremeno i sam radnik u naftnoj kompaniji poznaje Keneta Laja, predsednika kompanije 'Enron' još od kada je bio guverner Teksasa.
'Nikada sa Lajom nisam diskutovao o finansijskim problemima kompanije. Poslednji put smo se videli prošlog proleća na svečanosti povodom osnivanja literarnog fonda koji je organizovala moja majka Barbara', izjavio je Buš na obraćanju novinarima u Beloj kući.
Demokrate u Kongresu su direktno optužile nekoliko Bušovih savetnika za usku saradnju sa predstavnicima kompanije, a pitanje je koliko je sam predsednik bio umešan u čitav događaj. Sam Buš je administraciji naložio detaljnu proveru penzijskih zakona i razotkrivanje korporacijskih pravila, kako bi u budućnosti bili sprečeni slični slučajevi da 'zaposleni ne bi izgubili životnu ušteđevinu sa propašću kompanije'. Ari Flečer, portparol Bele kuće izjavio je da je Kenet Laj prošle jeseni telefonom razgovarao sa sekretarom nacionalnog trezora SAD Polom O’Nilom i sekretarom trgovine Donom Ivansom i tada ih obavestio da kompanija nije u stanju da ispuni obaveze. Najveći slučaj stečaja u istoriji SAD zvanično je proglašen 2. decembra prošle godine, a mnogi dokumenti koji povezuju članove Bušovog tima sa kompanijom i propalim penzijskim fondom su uništeni. Od nafte do Interneta
Put 'Enrona' koji je nekada bio 7. na listi 500 najbogatijih kompanija u svetu išao je munjevitom uzlaznom, ali i silaznom linijom.
Enron 1997. godine u berzanskoj akciji vrednoj 2,1 milijardi dolara preuzima 'Portland korporaciju', a godinu dana za 2,2 milijarde kupuje i britansku 'Vasex Vater'. Enron sa 65 procenata 1999. učestvuje u projektu izgradnje hidroelektrane u Indiji, čija je ukupna vrednost tri milijarde dolara. Kompanija se tada povlači iz poslova sa naftom i prirodnim gasom i formira novu firmu 'EOG', kojoj prepušta te poslove. Na tržištu osniva Internet sistem za trgovinu energentima. U 2000. godini kompanija objavljuje 20-godišnji plan za brzi Internet i video sistem, koji propada posle nepunih 12 meseci. Kompanije u Kaliforniji prestaju da kupuju električnu energiju od 'Enrona' zbog prevelikih cena. Posle nekoliko pokušaja da se kompanija spase objavljen je bankrot 2. decembra 2001. godine i firma otpušta 4.000 radnika. Na berzi u Njujorku deonica 'Enrona' u sredu je vredela 79 centi, a u avgustu 2001. godine vrednost jedne donice bila je čak 90,56 dolara.
.jpg)
