Izvor: Politika, 10.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksplozivni šamar
Vašington traži sankcije dok strepi od globalnog poremećaja Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 9. oktobra – Američkim zvaničnicima, stratezima i operativcima prošla noć je bila jedna od najkraćih, a današnji dan im je jedan od najdužih – zbog objave Severne Koreje da je izvršila svoju prvu podzemnu nuklearnu probu. U stanju produžene budnosti nalaze se sve vrhunske službe, od Bele kuće do agenata satelitskih osmatranja i atomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnjaka koji pomno nastoje da otkriju "pravu razmeru nove opasnosti po svetski poredak, a posebno po SAD i njene saveznike na Dalekom istoku".
U prvim reagovanjima ovde ističu se zahtevi i strepnje. Zahtevi da Savet bezbednosti UN hitno izglasa sankcije Pjongjangu i da se međunarodna zajednica upne da zaustavi razmah trke u nuklearnom naoružavanju. Strepnje da je za sve to već kasno, da je poremećena "ravnoteža" na Dalekom istoku i da potres odatle mogao da podstakne ostale "otpadnike", kao što su Iran i Al kaida, da se domognu oružja za masovno uništavanje i dodatno košmarizuju globalne odnose, koji su mestimično već dramatizovani.
Dok funkcioneri osuđuju "diktatora Kim Džong Ila za novi provokativni potez", analitičari ukazuju da su se izjalovili pristupi i međunarodne zajednice i SAD tom problemu. I upozorenja Saveta bezbednosti i diplomatski napori petorke – SAD, Kine, Rusije, Japana i Južne Koreje – i pritisci Vašingtona omanuli su u osnovnom: da privole Severnu Koreju da odustane od atomskog naoružavanja.
Dok neki ovde prstom upiru u Peking, kao stranu s najvećim uticajem na Pjongjang, današnji "Vašington post" konstatuje "neuspeh politike administracije Džordža Buša da zaustavi širenje nuklearnog oružja". Poznavaoci uz to ističu da je ukupna strategija Bele kuće bila nedosledna, tako da je ušla u rat protiv Iraka, pogrešno ocenjujući da se tamo krije oružje za masovno uništavanje, dok je sada "dopustila" da "na njene oči" Severna Koreja dođe do takvog zabranjenog arsenala.
Buš je, podseća se, svojevremeno u "osovinu zla" svrstao Irak (Sadama Huseina), Iran i Severnu Koreju i poručivao da takve "nepodobnike" treba dovesti u red. Rezultat je prilično kontraproduktivan: Irak tone u građanski rat, Severna Koreja isprobava nuklearnu bombu, dok ovde raste uverenje da će uskoro takvo oružje dobiti i Iran koji se već karakteriše kao "najveća opasnost po SAD".
Doduše, ovdašnji "jastrebovi" vide u severnokorejskom testu šansu za afirmaciju svojih stavova. Sugerišu da se sada pokazalo kako "multilateralna diplomatija ne funkcioniše", da treba primeniti njihov oštar pristup za destabilizaciju Severne Koreje i promenu njenog režima. Administracija još računa na efekat diplomatskog pritiska, ali ne isključuje ni mogućnost zavođenja novih jednostranih mera protiv Severne Koreje. Na primer – presretanje i pretres brodova koji idu u tu zemlju ili dolaze iz nje.
Uopšte uzev, Bušovoj ekipi se zamera da se suviše koncentrisala na Irak i tako omogućila bujanje ostalih problema – od Bliskog do Dalekog istoka, preko Avganistana. Uz to – da je saglašavanjem sa nuklearnim naoružavanjem Indije i Pakistana inspirisala i druge da pohrle ka "atomskom klubu".
Od kritika da je potcenila severnokorejski problem, administracija se branila ukazivanjem da je pregovaračku misiju poverila pomoćniku državnog sekretara Kristoferu Hilu, koji se prethodno "iskazao na Balkanu" – kao saradnik Ričarda Holbruka u dejtonskim pregovorima (1995), pa kao specijalni izaslanik za Kosmet (1998–1999). On je i u sadašnjem slučaju pokušao da se predstavi kao faktor rešenja, pa je pre neki dan izjavio kako "mi nećemo da živimo s nuklearnom Severnom Korejom", da bi se ispostavilo da se Pjongjang već nuklearizovao i izveo vrlo eksplozivni potres.
Neuspeh u dosadašnjim aktivnostima oko Severne Koreje, uz hronične lomove u Iraku i obnovljene sukobe u Avganistanu kao i povećana iskušenja u odnosima između Izraelaca i Palestinaca, podstiče ovde zebnje u stilu – šta je sledeće? Odgovor na to pitanje teško je dati jer trenutno očekivane rezultate ne daju ni vojne ni diplomatske operacije, ni SAD, ni međunarodne zajednice.
--------------------------------------------------------------------------
Buš: Reagovaćemo
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. oktobra – Severnokorejski nuklearni test je "neprihvatljiva pretnja globalnom miru i sigurnosti" – izjavio je danas američki predsednik Džordž Buš. To je još jedan izazov Pjongjanga međunarodnoj zajednici i ona će na to reagovati, dodao je prilikom nastupa u Beloj kući, uz naglasak da očekuje "momentalni odgovor Saveta bezbednosti UN".
Naveo je da je jutros telefonom razgovarao s liderima Kine, Rusije, Japana i Južne Koreje i da su se svi složili da Korejsko poluostrvo treba da bude bez atomskog oružja. Upozorio je i da bi transfer nuklearnog oružja i materijala iz Severne Koreje drugima bio shvaćen kao "ozbiljna pretnja Americi".
Buš je napomenuo i da se "još čeka potvrda" da je zaista tamo izvršena nuklearna proba. Ali, po njemu, "već sama objava takvog čina predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti".
M. Pantelić
[objavljeno: 10.10.2006.]
