Izvor: B92, 28.Nov.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egipat: Prvi dan izbora
Kairo -- Građani Egipta glasaju na prvim skupštinskim izborima od ostavke Hosnija Mubaraka. Izborni proces traje do kraja januara. Vojna hunta preti demonstrantima.
Trg Tahrir: Demonstracije u Kairu ne prestaju (Foto: Beta - 27.11.2011.)
Građani su u redovima ispred biračkih mesta čekali od ranog jutra, pred njihovo otvaranje u 08:00 časova (06:00 CET / 07:00 GMT). Reporteri javljaju da je odziv birača iznad svih očekivanja. Ipak, nije sve krenulo kako je bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << planirano: u pojedinim delovima triju velikih izbornih oblasti, biračka mesta su otvorena sa više od jedan čas kašnjenja.
Uzrok: glasački listići i posebna tečnost za obeležavanje prsta birača nisu stigli na vreme.
Veliki broj Egipćana je zato već zabrinut da je izborni proces prekršen. S druge strane, građani su duboko podeljeni oko toga za koga bi glasali na izborima, a može se očekivati i izbijanje nasilja na biračkim mestima.
Izbori protiču u znaku neprekidnih protesta građana u Kairu i drugim gradovima, koji zahtevaju da se uprava nad državom prepusti civilima odmah, a najkasnije po okončanju izbora i sazivanju parlamenta, a ne tek posle predsedničkih izbora za koje datum još nije ni poznat.
Privremena ili trajna vojna uprava?
Trenutni vladar Egipta je feldmaršal Mohamed Husein Tantavi Soliman (محمد حسين طنطاوى سليمان), poznatiji kao Husein Tantavi, koji je na čelu Vrhovnog Saveta Oružanih snaga (المجلس الأعلى للقوات المسلحة). To telo je vlast u državi preuzelo posle ostavke predsednika Hosnija Mubaraka 11. februara 2011. godine.
Feldmaršal Husein Tantavi je odbio zahteve demonstranata da Vrhovni Savet Oružanih snaga (VSOS) odmah odstupi s vlasti. Njegov predlog je da se stvori savetodavno telo od 50 članova koje bi savetovalo rad VSOS-a.
Demonstranti, u najvećem broju okupljeni na Trgu Tahrir u Kairu, zahtevaju stvaranje „vlade nacionalnog spasa", koja bi državom upravljala sve do izbora predsednika Arapske Republike Egipat (جمهورية مصر العربية).
Dan uoči izbora, prvi čovek vojne hunte Egipta je upozorio na to da iza najnovijih protesta na ulicama najvećih gradova stoje „strane ruke". Tokom tih protesta, koji širom Egipta traju već 10 dana, poginuo je najmanje 41 demonstrant, dok je oko 2.000 ljudi povređeno u nemilosrdnim sukobima s policijom.
S druge strane, feldmaršal Tantavi upozorava na "izuzetno teške” posledice ukoliko se zemlja ne izvuče iz trenutne krize.
„Nećemo dozvoliti ljudima koji izazivaju probleme da se mešaju u izbore. Egipat je na raskršću. Ili ćemo uspeti politički, ekonomski i društveni, ili će posledice biti izuzetno teške, a to nećemo dozvoliti da se dogodi. Ništa od ovoga se ne bi dogodilo da se nisu umešale strane ruke," kaže Mohamed Tantavi.
„Nećemo dozvoliti jednoj manjini ljudi koji to ne shvataju, da ugroze stabilnost Egipta," kaže čelnik vojne hunte, očigledno aludirajući na okupljene građane na Trgu Tahrir. Slično je pred davanje ostavke 11. februara govorio i predsednik Hosni Mubarak, kojem je feldmaršal Mohamed Tantavi tokom poslednje dve decenije služio kao ministar odbrane.
Među tom „manjinom", na užas svakog generala, ima i dosta vojnika i oficira nižeg ranga, koji svoju podršku demonstrantima daju vrlo glasno i jasno.
Vrhovni Savet je, prilikom preuzimanja vlasti, obećao da će u roku od 6 meseci uprava nad državom biti vraćena u ruke civila, posle održavanja izbora. Sada se ispunjenje tog obećanja odlaže. Osim toga, tokom 9 meseci od ostavke Hosnija Mubaraka, vojna hunta nije uspela da uspostavi sistem bezbednosti, spreči posrtanje inače stabilne ekonomije, i pokrene dalekosežne reforme koje su na početku egipatske verzije „Arapskog proleća" tražili njegovi mlađi građani, pre svega studenti.
Feldmaršal Tantavi samo tvrdi da će vojska nastaviti da ispunjava plan za predaju vlasti.
U stvari, VSOS nikada nije objavio tačan datum predaje vlasti civilnoj upravi, koju bi predvodili na izborima izglasani članovi. Vojna hunta ima zacrtan samo jedan datum: to su izbori za predsednika države, koji treba da se održe pre kraja juna 2012. godine.
Izborni proces
Izbori za donji dom parlamenta (Narodnu skupštinu) treba da se održe u tri faze u roku od šest sedmica. Izborni proces je podeljen po regionima, budući da izborna tela nemaju kapacitet da izbori budu održani istoga dana u celoj državi.
Prvog dana izbora, glasanje se odvija u najnaseljenim delovima države, i to u trećini regiona - Kairu, Aleksandriji, Asjutu, Port Sajdu, Luksoru...
Sve tri faze glasanja treba da traju dva dana.
Na izborima se stranke nadmeću za 498 mesta u donjem domu - Narodnoj skupštini (Madžli el-Šaab), i za 180 mesta u gornjem domu – Savetu Šura (Madžlis el-Šura).
Paralelno sa izborima za donji dom, glasa se i za regionalne guvernere, dok izbori za članove Gornjeg doma treba da počnu 29. januara.
Druga faza izbora biće 14. decembra, a treća 3. januara. Posle prvog glasanja u svakoj fazi biće održani drugi krug glasanja.
Prvo zasedanje Narodne Skupštine planirano je za 16. mart 2012. godine, a Saveta Šure - 24. marta.
Izborni proces kojim će biti uspostavljeno novo egipatsko vođstvo, završava se predsedničkim izborima sledeće godine, mada tačan datum njihovog održavanja još nije određen.
Prema anketama, samo dve partije mogu da osvoje više od 10% glasova. Favoritom se smatra Partija slobode i pravde (حزب الحرية والعدالة), koja je čvrsto povezana s Udruženjem Muslimansko bratstvo (الإخوان المسلمون/المسلمين), najvećom i najorganizovnijom političkom grupom u Egiptu.
Druga je stranka centra Nova partija al-Vafd (حزب الوفد الجديد), liberalna i sekularistička partija centra.
O dve trećine mesta u Narodnoj Skupštini se odlučuje prema partijskim listama po proporcionalnom sistemu, dok se poslednja trećina bira prema većinskom sistemu gde je za ulazak u Madžlis određenog kandidata potrebno 50% glasova.
Izborni proces kojim će biti uspostavljeno novo egipatsko vođstvo, završava se predsedničkim izborima sledeće godine, mada tačan datum njihovog održavanja još nije određen.
Prema anketama, samo dve partije mogu da osvoje više od 10% glasova. Favoritom se smatra Partija slobode i pravde (حزب الحرية والعدالة), koja je čvrsto povezana s Udruženjem Muslimansko bratstvo (الإخوان المسلمون/المسلمين), najvećom i najorganizovnijom političkom grupom u Egiptu.
Druga je stranka centra Nova partija al-Vafd (حزب الوفد الجديد), liberalna i sekularistička partija centra.
O dve trećine mesta u Narodnoj Skupštini se odlučuje prema partijskim listama po proporcionalnom sistemu, dok se poslednja trećina bira prema većinskom sistemu gde je za ulazak u Madžlis određenog kandidata potrebno 50% glasova.
Složen sistem glasanja je osmislila vojska uprkos skoro jednoglasnom protivljenju političkih stanaka, koje su tražile jednostavniji sistem, i koje su ocenile da bi glasanje za pojedince moglo omogućiti članovia političkihsaradnika Hosnija Mubaraka da zadrže vlast.
Deo rezultata biće objavljen dan posle glasanja, dok će za objavljivanje rezultata po partijskim listama biti potrebno da se završi poslednji krug izbora u januaru.
Složen sistem glasanja je osmislila vojska uprkos skoro jednoglasnom protivljenju političkih stanaka, koje su tražile jednostavniji sistem, i koje su ocenile da bi glasanje za pojedince moglo omogućiti članovia političkihsaradnika Hosnija Mubaraka da zadrže vlast.
Deo rezultata biće objavljen dan posle glasanja, dok će za objavljivanje rezultata po partijskim listama biti potrebno da se završi poslednji krug izbora u januaru.
Izbori se održavaju uprkos sukobima policije i demonstranta u kojima je u nedelji uoči izbora poginulo najmanje 40 ljudi. Hiljade demonstranata je svaki dan izlazilo na trg Tahrir u Kairu sa zahtevom da vojska, koja upravlja zemljom otkad se u februaru posle masovnih 18-dnevnih protesa povukao Mubarak, prepusti vlast civilnim telima.
