Izvor: Vostok.rs, 09.Jul.2013, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egipat 2013: Opštenarodni vojni prevrat
09.07.2013. -
Mnogo je nezadovoljnih radom egipatskog „faraona-islamiste". Među njima su obični ljudi i činovnici, biznismni, pa čak i policija. Egipatski ambasador u SAD Mohamed Taufik u intervjuu za list Foreign Policy je rekao: "To je bio narodni ustanak,“ i dodao:"Vojska ga nije pokrenula, samo je intervenisala da bi se izbeglo nasilje."
Tako je vojska još jednom odlučila da eliminiše ne posledice, već uzrok. Ona je svrgnula sa vlasti prvog u istoriji zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << demokratski izabranog predsednika, uhapsila vrh vladajuće političke partije u zemlji, zatvorila pro-predsedničke medije i pomogla u formiranju nove vlade. U teoriji, upravo to se naziva vojnim udarom. Mnogi to i ne dovode u sumnju. Wall Street Journal je čak izveo vrlo jasne paralele: "Egipćani će biti srećni ako njihovi generali krenu Pinočeovim putem, koji je preuzeo vlast u sred haosa, zaposlio reformatore koji su stvorili slobodno tržište i obezbedio prelaz zemlje na demokratiju." Stručnjaci smatraju da egipatski generali ne žele da preuzmu teret vođenja zemlje. Sasvim je jasno da niko sada ne može rešiti duboku ekonomsku krizu, poboljšati život Egipćanima i postati njihov voljeni predsednik.
Međutim, u egipatskoj vojsci nema krize. To je samostalna, zatvorena i neutralna institucija, sa nezavisnim od vlati sistemom, ekonomijom i budžetom. Kada je bilo objavljeno da SAD prekidaju finansijsku pomoć zemlji, to na vojsku nije imalo nikakvog uticaja. Vašington je već u maju uplatio egipatskoj vojsci njen deo za ovu godinu - više od milijardu dolara. Sledeća tranša neće doći pre proleća sledeće godine, a vojska je već pokazala da će učiniti sve da do tada egipatska država ispuni odgovarajuće uslove za njeno dobijanje.
Možda je Mursi izazvao nezadovoljstvo u vojsci, poslavši u penziju u avgustu prošle godine, šefa Vrhovnog saveta oružanih snaga Egipta maršal Huseina Tantavija i načelnika Generalštaba Sami Anana? Međutim, ljudi sa kredibilitetom kažu da je i ovde bio dovovor sa vojskom, i da je Tantavi sam imenovao svog naslednika u liku generala Sisija, koji je sada uradio to što je uradio.
Dakle, zašto vojska nije prosto razdvojila zaraćene strane, već rizikovala krenuvši na vojni udar? Prvo, zbog katastrofalne situacije u Egiptu. Zemlja još uvek nema jaku jedinstvenu političku snagu sposobnu da se suprotstavi "Muslimanskoj braći." I oni sami nisu u stanju da prevaziđu podele u društvu, i bez intervencije vojske zapravo bi došlo do haosa.
Egipatu je sada veoma potrebna strategija razvoja. Po mogućnosti, podržana silom. Ko će je obezbediti? Samo vojska. Ona oličava i patriotizam i poredak. Pored toga, za razliku od predsednika, nju ovde vole skoro svi. Sistem vojnog roka obezbeđuje upoznavanje velikog broja muškog stanovništva sa vojnom službom. Čak i na vrhuncu antivojnog raspoloženja, prema anketi Galopa, vojsku je podržavalo više od 80% Egipćana. Zato, vojska može i treba da se meša. Kao i tokom poslednje revolucije, kada su generali zarad stabilnosti žrtvovali svog predsednika-generala Mubaraka, generali su krenuli protiv ustava, jer su znali da je narod uz njih.
Ali, postoji još i mišljenje međunarodne zajednice. Međutim, i ovde su rizici vojske relativni. Reakciju drugih zemalja, bivši šef vojno-obaveštajne službe, general Sisi izgleda da je unapred pogodio. Još početkom maja, izvor u Kairu je saopštio američkom novinaru: "Vojska će se do jeseni vratiti na vlast i Zapad je to već odobrio. Jedini uslov - u vojsci treba da bude "civilno lice". I u Egiptu je sada, iako privremeno, ipak civilno rukovodstvo. Sudeći po svemu, generali su unapred predvideli sve moguće varijante razvoja događaja. Potrebno je uzeti u obzir još jednu stvar: da je došlo do oružane reakcije od strane "Muslimanske braće" na zbacivanje njihovog predsednika, do "Plišane revolucije" u zemlji ne bi ni došlo. Takođe, pri višemilionskim protestima i „Muslimanskoj braći“ je bilo nemoguće da očuvaju vlast i izveddu zemlju iz krize. I dok se događaji u Egiptu sasvim uklapaju u definiciju vojnog udara, mora se priznati da nije bilo drugog izbora.
Pre neki dan, visokog egipatskog generala su pitali da li legalno izabrani predsednik ima pravo "da završi svoj mandat." Na šta je on odgovorio: "Ima. Ali, da li vi hoćete da ja sačekam da se moja zemlja potpuno raspadne". Kada zakon ne može održavati red, dolazi do vojnog udara. I bolji "lek" za građanski rat, od vojske u Egiptu još nije pronađen.
Vadim Fersovič,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
.jpg)
