Izvor: Kurir, 22.Feb.2012, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EVROZONA BEZBEDNA - ZA SADA
Sporazum pretpostavlja da će banke i investitori kojima Grčka duguje novac uzeti nove obveznice koje smanjuju njihova potraživanja za više od polovine
BRISEL - Drugi paket mera, vrednosti 130 milijardi evra i veliki otpis duga finansijski razorene Grčke sprečiće finansijsku katastrofu u Evropi. Ekonomisti, međutim, dogovoru o tome daju mršave šanse da tu zemlju izvede na put ekonomskog oporavka i da je učvrsti u monetrnoj uniji Evrope. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Sporazum o spasavanju, postignut rano u utorak posle celonoćnog sastanka ministara finansija, sedam meseci pošto je predložen, daće Grčkoj 130 milijardi evra u kreditima drugih vlada evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014. godine. To je drugi paket za spasavanje te zemlje, posle 110 milijardi evra datih 2010. koje nisu vratile Grčku u solventnost. Sporazum pretpostavlja da će banke i investitori kojima Grčka duguje novac, uzeti nove obveznice koje smanjuju njihova potraživanja za više od polovine.
U zamenu za drugi paket pomoći, Grčka je pristala na bolne i ponižavajuće mere koje nameću njeni nepoverljivi partnera koji takođe koriste evro, posle dve godine iznervirani onim što smatraju kršenjem obećanja o reformama. Atina se složili da smanji rashode i plate, i da dozvoli strancima da nadgledaju njene finansije kroz prisustvo zvaničnika Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, trajno stacioniranih u Grčkoj. Spasioci su takođe zahtevali poseban račun za novac za pomoć, i pravne garancije da će poverioci biti plaćani pre nastavnika, lekara i policije.
Ministri finansija iz Grčke i drugih 16 zemalja koje koriste evro, natezali su se do ranog jutra o detaljima spasavanja, u poslednjem trenutku iznudivši ustupke privatnih vlasnika grčkog duga - banaka, koji su pristali da izgube 53,5 odsto nominalne vrednosti svojih investicija da bi izbegli još teže gubitke ukoliko Grčka ne plati 14,5 milijardi evra duga koji dospeva 20. marta. Strahuje se da bi nekontrolisani stečaj izazvao paniku na tržištu širom kontinenta, dodatno destabilizujući druge zemlje koje se bore sa zaduženošću, poput Irske, Portugala ili mnogo većih - Italije ili Španije.
Ozbiljna opasnost od neuspeha uključuje mogućnost da grčka privreda ostane u dubokoj recesiji u kojoj je više od četiri uzastopne godine, i da se ne vrati na rast ni 2013. godine, kako se pretpostavlja u sporazumu ministara. To bi potkopalo šanse da Grčka plaća čak i smanjen dug, procenjen na još uvek visokih 120 procenata godišnjeg bruto-domaćeg proizvoda (BDP) 2020. godine, dok je sada dug 160 odsto BDP. Pored toga, domaći protesti zbog smanjenja javne potrošnje mogu dovesti grčke političare da odstupe od teških uslova.
To bi moglo gurnuti zemlje spasioce koje predvodi Nemačka, u to da prekinu pružanje pomoći. Izbori u Grčkoj se očekuju aprila. Lideri dve glavne stranke su se obavezale na smanjenje i reforme, ali na popularnosti dobijaju stranke koje su protiv stranih mera pomoći. Ključ je u privrednom rastu. Međutim, grčka privredna aktivnost smanjila se za 7 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine, a stopa nezaposlenosti je 19 odsto, što su posledice smanjenja plata u javnom sektoru i povećanje poreza tokom krize. Ako se to nastavi, čak i spasioci priznaju da je smanjenje duga na 120 odsto BDP nedostižno.
Čak i ako popusti uslovima za spasavanje, Grčka će teško dobiti još otpisa duga jer će komercijalni poverioci zahtevati još jaču pravnu zaštitu. Institucionalni kreditori - MMF, zemlje evrozone i Evropska centralna banka, takođe bi imali teškoća da prihvate još otpisa potraživanja. Nemogućnost Grčke da plati ili nespremnost da prihvati teške uslove, može dovesti do njenog nekontrolisanog bankrota koji bi se mogao završiti odlaskom Grčke iz zone evra. Evrozona i Međunarodni monetarni fond se nadaju da će novi program na kraju vratiti Grčku vrati u položaj u kojem može da preživi bez spoljne podrške.
I privatni i službeni kreditori otišli su dalje od onoga za šta su ranije govorili da je moguće. Povrh novih spasilačkih kredita, Atina će takođe tražiti da joj banke i ostale investicione ustanove oproste oko 107 milijardi evra duga, dok će se Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke u evrozoni odreći profita na svoja potraživanja. Dogovor međutim "zatvara vrata nekontrolisanom bankrotu koji bi doneo haos Grčkoj i grčkom narodu", rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Ali, uprkos naporima bez presedana, jasno je da Grčka u najboljem slučaju tek počinje dug i bolan putu oporavka. Grčka je pod pritiskom da svoju privredu učini više "prijateljskom" za poslovanje i produktivnom tako što će osloboditi pristup sada zatvorenim zanatima i profesijama; sprečiti sada rašireno izbegavanje plaćanja poreza; omogućiti veću fleksibilnost u pregovorma poslodavaca i sindikata o platama; pojednostaviti otvaranje firmi; saseći birokratiju. Međutim, da prorade te mere, biće potrebne godine - pod uslovom da grčki političari hoće i mogu da ih proguraju. "To nije lako, to je ambiciozan program", rekla je Kristin Lagard, šefica MMF, dodavši da je značajan rizik da grčka privreda ne može porasti onoliko koliko se želi.
Uključujući prvi paket za pomoć Grčkoj od 110 milijardi evra 2010, novi aranžman znači da svaki stanovnik Grčke duguje evrozoni i MMF po 22.000 evra. Onima kojima Grčka duguje novac, zamena obveznice će uskratiti 107 milijardi evra od ukupnog duga Grčke od 352 milijardi. Povrh toga, od investitora će se tražiti da daju Atina 30 godina za otplatu umesto 7 godina kao sada. Prosečna kamatna stopa će opasti sa 4,8 odsto na 3,65 odsto. Ukupni gubici privatnih vlasnika obveznica će biti veći od 70 odsto kada se uračunaju duži rok otplate novih obveznica i niža kamatna stopa.
Teret će poneti i zemlje evrozone jer će se kamata koju Grčka mora da im plati za prvi paket pomoći smanjiti sa 2 do 3 procenta koliko je sada, na 1,5 odsto. Istovremeno, Evropska centralna banka i centralne banke zemalja koje koriste evro će se odreći profita na grčke dužničke obveznice, još više smanjujući dugovanje Grčke. Ali. ostaje nekoliko prepreka pre no što Grčka ugleda novac ili drugu korist od novog programa. Pored sprovođenja više od 30 mera reformi i štednje, novi paket mera mora da se razmotri u skupštinama nekoliko država-članica, uključujući Nemačku, Holandiju i Finsku. Takođe, MMF tek treba da odluči sa koliko će učestvovati u 130 milijardi evra pomoći.
Uoči sastanka, taj fond je ukazao da će njegov doprinos biti manji od jedne trećine ukupne vrednosti programa. Šefica MMF Lagard je rekla da će odbor Fonda odlučiti o svom doprinosu u drugoj nedelji marta. U ovom trenutku, opšti plafon kredita za spasavanje u evrozoni je postavljen na 500 milijardi evra, od kojih je veliki deo već namenjen Irskoj, Portugalu i sada Grčkoj. Lideri zone evra će odlučiti na svom samitu početkom marta da li plafon treba podići.
Povrh toga, biće potrebno vreme da se vidi koliko će privatnih kreditora - banaka dobrovoljno učestvovati u smanjenju dugova, a koliko će morati da bude primorano da se tome priključi. Predstavnici privatnih vlasnika obveznica kažu da su uvereni da će investitori utvrditi da je upravo sklopljen posao privlačan, ali neki analitičari strahuju da nametanje gubitka čak i samo nekim vlasnicima obveznica, može destabilizovati tržište.
