Izvor: Blic, 17.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU će zatražiti od Irske novi referendum
Ministri inostranih poslova zemalja EU složili su se juče u Luksemburgu da neće biti „brzih rešenja" nakon irskog odbijanja Lisabonskog ugovora, kojim je trebalo da se EU reformiše i da se uprosti njen komplikovan sistem odlučivanja. Sastanak šefova diplomatija bio je uvod u debatu koju će lideri država članica EU voditi na dvodnevnom samitu koji počinje u četvrtak u Briselu.
„Po nama je još prerano krenuti sa iznošenjem rešenja", rekao je Majkl Martin, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šef irske diplomatije, i dodao da bi „prvi korak trebalo da bude sveobuhvatna analiza odluke irskih glasača".
Jovan Teokarević, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Antonio Misiroli, rukovodilac istraživačkog odseka Centra za evropsku politiku, uticajnog briselskog tink-tenka, izneli su za „Blic" po njima najverovatnije opcije koje bi Brisel mogao da preduzme nakon negativnog ishoda irskog referenduma koji je šokirao Brisel, samo tri godine nakon što su birači iz Francuske i Holandije na referendumima odbacili predlog evropskog ustava.
Teokarević smatra da je najverovatnija „varijanta po kojoj bi se nastavilo sa ratifikacijom u ostalih 26 država, a onda se tražilo od Irske da ponovi referendum".
Misiroli, stručnjak Centra za evropsku politiku, slaže se da je moguće da se ratifikacija nastavi, a da se od „Irske zatraži da iznese svoje stavove o kojima bi moglo da se pregovara i eventualno utiče na Dablin da raspiše novi referendum u vreme izbora za Evropski parlament u junu 2009. godine".
„Teme o kojima bi se pregovaralo bile su prisutne i u referendumskoj kampanji, to su porezi, abortus i irska vojna neutralnost. Sve što bude dogovoreno, vezaće se za Lisabonski sporazum u formi aneksa. Ircima bi na taj način mogla da se ponudi opcija izuzeća, kakva je ponuđena Danskoj u vezi sa odbranom i uvođenjem evra nakon što su Danci odbacili ugovor iz Mastrihta 1992. godine. Danci su nakon dobijanja te opcije na ponovljenom referendumu 1993. prihvatili ugovor iz Mastrihta kojim je Evropska zajednica postala Evropska unija", navodi Misiroli.
Pored razmatranja opcija kako da se prevaziđe institucionalna kriza EU uzrokovana irskim odbijanjem Lisabonskog sporazuma, ostalo je i pitanje kako će se ta kriza odraziti na dalje proširenje Unije na zapadni Balkan i Tursku. Dimitrij Rupel, slovenački ministar inostranih poslova, i Oli Ren, evropski komesar za proširenje, izjavili su da „novonastala situacija ne bi trebalo da utiče na proces pridruživanja zapadnobalkanskih država EU".
Šefovi diplomatija EU ponovili su juče u Luksemburgu da Unija „ostaje snažno privržena evropskoj perspektivi zapadnog Balkana i ohrabruje zemlje regiona da ispune neophodne uslove". Taj stav ministri EU uvrstili su u zaključke jučerašnjeg sastanka.
Bečki list „Standard", sa druge strane, navodi da je u Evropskoj uniji „u međuvremenu očigledno postala prihvatljiva ideja da proširenje na istok treba žrtvovati" i podseća da „zaustavljanje proširenja ne traži samo predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering, već takvi glasovi mogu da se čuju i u Partiji evropskih socijalista".
Jovan Teokarević smatra da bi „usvajanje Lisabonskog ugovora za sve aspirante na članstvo u Uniji bilo potvrda da ćemo imati mesto u EU, kad god to bilo". Antonio Misiroli pak tvrdi da bi „Hrvatskoj, a i ostalim državama zapadnog Balkana, bilo čak olakšano pristupanje EU ukoliko Lisabonski ugovor ne bi u međuvremenu bio usvojen". On tvrdi da ugovor iz Nice omogućava proširenje, a „manje je komplikovan od Lisabonskog".
Teokarević kaže da je za usvajanje Lisabonskog ugovora najviše zainteresovana Hrvatska, čiji bi prijem mogao da se očekuje već 2010. ili 2011. godine i dodaje da bi „EU mogla da donese posebnu odluku o prijemu koja bi se odnosila samo na Hrvatsku".
