Izvor: B92, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Samiti u SAD besmislen
Bali -- EU saopštila je "besmisleno" učestvovati na samitima o klimatskim promenama u organizaciji SAD ukoliko Konferencija na Baliju ne uspe.
"Istina je da bi, u slučaju neuspeha na Baliju, bilo besmisleno u SAD održati sastanak velikih svetskih privreda na temu klimatskih promena", izjavio je na konferenciji za medije portugalski državni sekretar za zaštitu životne sredine i glavni evropski pregovarač na samitu na Baliju Umberto Roza, preneo je Rojters.
Agencija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podseća da su SAD pozvale 16 industrijski razvijenih ili zemalja u naglom razvoju - uključujući Japan, Kinu i Indiju - na sastanak o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji bi se održao narednog meseca na Havajima.
Prema ideji Vašingtona, u pitanju bi bilo dobrovoljno smanjivanje emisija, što je u suprotnost sa zahtevom EU za obavezujućim kvotama, sa kojim se slaže i većina učesnica konferencije na Baliju.
Unija je takođe saopštila da je nedostatak posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država "jedini kamen spoticanja" koji sprečava da 190 država, učesnica konferencije na Baliju, pokrene pregovore o sporazumu koji bi 2013. nasledio sada važeći Protokol iz Kjota.
"Malo smo razočarani što čitav svet još čeka SAD", istakao je Roza.
Diskusija na konferenciji na Baliju, koja traje od 3. do 14. decembra, se uglavnom vodi o tome koliko bi trebalo da iznosi raspon smanjenja emisije ugljen-dioksida za industrijalizovane zemlje, čime bi države mogle da se rukovode tokom dvogodišnjih razgovora o pojedinačnim ciljevima za svaku zemlju.
Pored toga, siromašne države na samitu na Baliju žele da saznaju koliko će im novca dati bogate zemlje kako bi im pomogle da se prilagode klimatskim promenama i da smanje emisiju štetnih gasova.
EU želi da se sve razvijene zemlje dogovore konkretan raspon za smanjenje emisije.
"Raspon nam je potreban zato što je on, prema našem mišljenju, u skladu sa onim što nam govori nauka, a ona nam ukazuje na potrebu hitnih mera", izjavio je Roza, čija zemlja u tekućem šestomesečnom periodu predsedava Unijom.
Zemlje koje su ratifikovale Protokol iz Kjota iz 1997. godine su se u avgustu dogovorile da okviran cilj za smanjenje emisije ugljendioksida u razvijenom svetu iznosi između 25 i 40 odsto ispod nivoa iz 1990, što bi trebalo da se realizuje do 2020. Isti raspon je predviđen i u nacrtu završnog dokumenta Konferencije na Baliju, sa čim se ne slaže zvanični Vašington.
"SAD se još nisu nedvosmisleno izjasnile da će u smanjenje emisije štetnih gasova uložiti napore koji bi bili iste prirode i na istom nivou kao napori ostalih razvijenih zemalja", naveo je Roza. Upitan da li se o rasponu od 25 do 40 odsto može pregovarati, odgovorio je: "To još nije sigurno. Raspon mora da bude u skladu sa zaključcima nauke i Međudržavnog panela o klimatskim promenama (IPCC)".
Važnost Protokola iz Kjota ističe 2012. godine, pa bi zemlje sveta morale da za najviše dve godine usaglase dokument koji će ga naslediti, kako bi im ostale tri godine za njegovo ratifikovanje i ugrađivanje njegovih ciljeva u nacionalna zakonodavstva.
