Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva talasa priznavanja
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 16. decembra – Kosovo na pragu državnosti, tako glasi naslov teksta dopisnika "Dela" iz Prištine kome je "visoki evropski diplomata u Prištini" potvrdio da će Kosovo ubrzo, a najkasnije februara postati nezavisna država. Time će "kosovsko pitanje konačno dobiti pravi odgovor pošto su se Beograd i Moskva prevarili po pitanju 'razbijanja evropskog jedinstva', posle čega im je nestao manevarski prostor", piše ljubljanski dnevnik.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
"Iza kulisa dobro usklađene diplomatske akcije, kosovski pravnici završavaju pisanje državnog ustava a umetnici spremaju scenario za proslavu dana nezavisnosti koji će biti brižno izabran i usklađen sa Briselom", izveštava list uz spekulacije koje će države EU prednjačiti a koje kaskati "u priznanju najmlađe evropske države". U nekim kombinacijama je rola one "koja će povući nogu" poverena Makedoniji. Niko od mnogobrojnih slovenačkih specijalnih reportera na Kosovu ne beleži kršenje ljudskih prava tamošnjih Srba, ali se slažu da se "iza velike političke priče krije duboka kriza ekonomije, društva, kulture, vrednosti i identiteta", te da "jedino što sada spaja kosovske Albance i Srbe jeste 'kvalitet' života na nivou nerazvijenih afričkih država".
Slovenija zastupa tezu da ustavno uređenje nekadašnje SFRJ nije dopuštalo samostalnost "samo za Slovene nego i za Kosovare", pa je zbog nepoštovanja tog principa "nekadašnja jugoslovenska autonomna pokrajina postala slepo crevo Evrope, gurnuto na ivicu individualnog i kolektivnog ponora". Iako Unija priznaje da je Kosovo po korumpiranosti na petom mestu u svetu, Slovenija opravdanje i za to nalazi u Srbiji, krivoj zbog ratova, nasilja i siromaštva, zbog kojih će "nepovratno traumatizovanom kosovskom društvu trebati mnogo godina za oporavak". Vođe misije UN u Prištini, prema "Delu", znaju da "ništa ne može sprečiti međunarodno priznanje, posebno zato što su albanski političari sa premijerom Hašimom Tačijem na čelu obećali da će nas poslušati i projekat izvesti isključivo u dogovoru sa EU, koja je u zadnji čas shvatila da je Kosovo u evropskom dvorištu, pa mora da ga očisti i ljudima omogući da ostvare svoje potencijale".
Mada zvaničnici iz Brisela demantuju da je ubrzanje kandidature Srbije kompenzacija za gubitak teritorije, izjave slovenačkih lidera, koji će od 1. januara do 1. jula 2008. biti domaćini Unije, pokazuju suprotno. To je trgovina, potvrđuju i svi slovenački mediji već u naslovu (Srbiji ponuđen brži ulazak u EU u zamenu za Kosovo), uz naglasak da je i to relativno, jer plan ne podržava Holandija (iz osvete za sopstvene greške u Srebrenici), a predlog skriva i osigurač koji Srbiju, čak i da dobije status kandidata, betonira u evrointegracijama na istoj tački gde je sada dok "ne izruči haške optuženike sa Mladićem na čelu".
Diplomate Unije operišu različitim datumima "rezervisanim" za proglašenje države Kosovo, a kako saznaje naš list, "jedino sigurno jeste da će se to desiti prvih dana slovenačkog predsedavanja". Aktuelna vlast u Ljubljani tu vidi posebnu simboliku, jer je "Slovenija prva od nekadašnjih republika izašla iz zajedničke države, čime je počeo raspad SFRJ, a Kosovo odlazi poslednje". Slovenija sebe reklamira kao prvoborca za državu Kosovo, ali se uzdržava od unilateralnog priznanja isključivo iz straha da bi to ugrozilo interese razgranate slovenačke privrede u Srbiji.
Izvesno je da će Ljubljana biti u drugom "organizovanom talasu" priznanja Kosova, kojih će biti dva prema najnovijem planu koji kruži među evrodiplomatama a u kome je Slovenija od strane "velikih zemalja" zadužena za "prljavi deo posla", odnosno da bude inicijator priznanja iako "nije dorađen pravni okvir ni dorečena struktura relativne samostalnosti prema kojoj bi Kosovo prepustilo Uniji neke ingerencije u državi". Okvir obuhvata i "koncesiju Rusiji" odredbom da je slučaj Kosova specifičan i nije ga moguće upotrebiti kao stav EU prema drugim secesionističkim ili autonomaškim težnjama u svetu. Planeri "racionalnog rešenja" kolebaju se, saznaje "Politika", oko datuma lansiranja "slovenačke inicijative" – za jedne je idealno vreme između dva kruga predsedničkih izbora u Srbiji, a drugi upozoravaju da se ne treba oslanjati na istraživanja srpskog javnog mnjenja koja pokazuju da bi u prvom krugu pobedio Nikolić a u drugom zasigurno Tadić, jer je tu zanemarena opasnost radikalizacije biračkog tela u slučaju otcepljenja Kosova.
[objavljeno: ]
.jpg)
