Izvor: TvojPortal.com, 06.Avg.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dužnička kriza preti evrozoni
Dnevnik.rs BRISEL: Dužnička kriza širi se iza granica evrozone, upozorio je u pismu vladama evropskih zemalja predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Tržišta su odmah reagovala na tu vest, i vrednost akcija na berzama širom sveta je opala. Od vlada evropskih zemalja Žoze Manuel Barozo je zatražio da u potpunosti podrže evro, a prema njegovim rečima, neophodno je i hitno povećati sredstva u evropskom fondu za stabilnost, kako bi se blagovremenom intervencijom >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << u ugroženim članicama evrozone, sprečilo prelivanje krize. Ovo upozorenje je dodatno potreslo berze u Evropi i Americi, tako da je vrednost akcija nastavila da pada. Kao odgovor na produbljivanje dužničke krize i evropska centralna banka ponovo je kupovala obveznice vlada članica zone evra, a predsednik ECB-a Žan-Klod Triše je takođe nagovestio da bi kamatne stope mogle biti ponovo povećane. „Evropska centralna banka će takođe omogućiti komercijalnim bankama neograničen pristup kreditima do kraja 2011. po nepromenjenoj kamatnioj stopi od 1, 5 odsto”, kazao je Triše.
Sve oči sada su uprte u Italiju, treću najjaču ekonomiju evrozone, kojoj preti dužnička kriza, i pored nedavno usvojenih mera štednje. Italijanski troškovi zaduživanja porasli su na novi rekord od uvođenja evra pre 14 godina. To izgleda ne brine previše premeijera Silvija Berluskonija, koji kaže darazloga za brigu nema.
„Berze su kao pokvaren sat: pokazuju tačno vreme dva puta na dan, a tokom ostatka dana ne pokazuju tačno vreme. Mislim da bi svi trebalo da budemo svesni toga”, kaže Berluskoni. On je ranije izjavio da će biti „primenjen hitni akcioni plan rasta”, ali nije izneo konkretne detalje, što je podstaklo kritike da govor nije uspeo da umiri investitore koji su zabrinuti da bi Italija mogla da bankrotira. Stručnjaci upozoravaju da Italiji preti bankrot ukoliko ne podstakne privredni rast, jer prognoziraju da će javni dug Italije do 2017. porasti na 150 odsto bruto domaćeg proizvoda.
krizaevrozona
