Izvor: Politika, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duma, za Kosovo
Sva je prilika da će predstojeća nedelja, 2. decembar 2007, posebnim slovima biti upisana u noviju istoriju Rusije. Iz dva razloga: zato što će to biti prvi put da u trci za parlament, između ostalih, učestvuje i (aktuelni) šef najveće države na svetu, ali i stoga što je sva prilika da će, pretpostavljena pobednička partija, Jedinstvena Rusija (čiju izbornu listu predvodi Vladimir Putin) osvojiti toliko glasova da će svoju politiku moći u potpunosti da pretoči u politiku cele zemlje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Poslednje procene ispitivanja javnog mnjenja govore da Jedinstvena Rusija može unapred da slavi. Istraživački centar VCIOM u tome je otišao najdalje i u javnost izašao sa procenom da osim JR, praktično, niko drugi i neće preći magični cenzus od sedam odsto i obezbediti učešće u novom sastavu Državne dume. Drugi analitičari nešto su skeptičniji. Po njima, šanse za osvajanje parlamentarnih fotelja, ipak, imaju i komunisti Genadija Zjuganova, liberalne demokrate Vladimira Žirinovskog i Pravedna Rusija. Ali tu se spisak završava.
Igra Kasparova
Da ne bi baš sve teklo bez "iskakanja" pobrinuo se šahovski genije Gari Kasparov. Bivši neprikosnoveni kralj igre na 64 crno-bela kvadrata ne samo da je digao glas protiv izbora koji nemaju pravog žara i koji, prema njegovom mišljenju, neće u pravom smislu izraziti politička opredeljenja običnih Rusa, nego je u svojoj pobuni otišao tako daleko da je dospeo i u - zatvor. Doduše, svega na pet dana, ali će i to biti sasvim dovoljno da se njegova nevesela sudbina upiše kao politička činjenica i da privuče pažnju svetske, posebno zapadne, javnosti.
Istini za volju, u demonstracijama nezadovoljnika, okupljenih pod parolom "Druga Rusija", koje su u nedelju 25. novembra održane u Moskvi i Sankt Peterburgu, a koje je (u prestonici) predvodio šahovski virtuoz, nije učestvovalo mnogo ljudi. Negde oko 2.000. Ali reakcija policije na ovaj, inače zabranjeni, defile, bila je sasvim dovoljna da celom događaju da dimenziju veću i od nedavnog prebijanja demonstranata u Tbilisiju. Predstavnici Parlamentarne skupštine OEBS-a već su zatražili da se sretnu sa Kasparovom i njegovim sledbenicima. Svoje nezadovoljstvo događajima u Moskvi izrazili su i Nemačka, SAD, Francuska... oglasio se i Žoze Manuel Barozo u ime Evropske komisije.
Nema sumnje da su ruski parlamentarni izbori postali tema zbog koje mnogi i kod kuće i na Zapadu trljaju glave. Posebno od trenutka kada se u njih u punoj meri uključio šef države Vladimir Putin. Njegov pristanak da se stavi na čelo liste Jedinstvene Rusije poremetio je mnogo toga, pa čak i ideju o postojanju još jedne moćne propredsedničke partije - Pravedne Rusije. Istovremeno, i stalni igrači na ruskoj političkoj sceni - komunisti i LDPR - kao da su se malo povukli. Doduše, njihov kontakt sa biračima i pri ranijim izborima više je bio direktan a manje medijski naglašavan, ali ovaj put čak ni blagoglagoljivi Vladimir Žirinovski kao da nije preterano padao u vatru.
Prvi su pouke iz novonastalih okolnosti izvukli pripadnici demokratskog bloka. Ovoj skupini danas relativno malih partija, razjedinjenih tokom prethodnih godina, prognostičari na nedeljnim izborima ne daju nikakve šanse. Da je cenzus za ulazak u parlament znatno niži od pomenutih sedam procenata, demokratski blok bi opet ostao na ulici. Zato oni svoju šansu vide u predsedničkim izborima zakazanim za 2. mart. Tada njihov direktni protivnik neće biti Putin, a ni predsednička funkcija verovatno neće više imati sadašnju magiju. Upravo to bi, prema procenama demokrata, moglo da otvori dovoljno širok prostor za njihov ozbiljniji povratak u politički život. Isticanje tim povodom u prvi plan bivšeg vicepremijera Borisa Njemcova, izuzetno harizmatičnog i dinamičnog političara, čini se kao veoma dobar potez.
Zapad bez odgovora
Ukratko, nedeljni parlamentarni izbori trebalo bi da budu samo uvod u ogledanje na predsedničkom nivou koje će uslediti za četiri meseca. Podsetimo, nekada je trka za Državnu dumu bila važan test za predsedničke kandidate i pravi putokaz kako "ispeglati" kampanju za Kremlj. Danas kao da je obrnuto.
O ruskim izborima, više nego ranije, razmišljaju i van granica velike zemlje. Pojedine međunarodne organizacije suočene sa apsolutnom popularnošću Putina i JR najavile su da njihovi posmatrači u Rusiji nemaju šta da traže. Neke zemlje čak dovode u pitanje i legitimitet takvih izbora. Međutim, nameće se neodoljivi zaključak da su pomenuti više zatečeni ruskom političkom kombinatorikom i da ishitreno reaguju stoga što na ovakvo stanje, jednostavno, nemaju pravi odgovor. Kako drugačije shvatiti "ponudu" Vašingtona Moskvi da će priznati nedeljne izborne rezultate pod uslovom da se Rusija odrekne podrške Srbiji povodom Kosova i Metohije.
Duma za Kosmet - da li takva cena uopšte postoji?
[objavljeno: ]
