Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Avg.2019, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi pokušaj da se Rohindže vrate u Mjanmar
Mjanmar i Bangladeš ponovo će pokušati repatrijaciju muslimanske manjine Rohindža, kojih je više od 700.000 pobeglo od vojnih operacija u Mjanmaru pre skoro dve godine, saopštila je danas agencija UN za izbeglice.
Portparolka Visokog komesara UN za izbeglice Karolin Gluk rekla je da je vlada Bangladeša zatražila pomoć te agencije u verifikovanju 3.450 ljudi koji su se prijavili za dobrovoljnu repatrijaciju. Ona je navela da je spisak skraćen s 22.000 imena koje je Bangladeš >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << poslao Mjanmaru na verifikaciju.
Mjanmarska vojska je u avgustu 2017. pokrenula kampanju protiv pobunjenika kao odgovor na napad na kontrolne punktove. Ta operacija je dovela do masovnog egzodusa Rohindža u Bangladeš i optužbi da su snage bezbednosti počinile masovna silovanja i ubistva i da su spalile hiljade kuća.
Misija UN za utvrđivanje činjenica u Mjanmaru je prošle godine preporučila da se protiv najviših mjanmarskih vojnih komandanata podignu optužnice za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Mjanmar je odbacio izveštaj misije i sve navode da su njegove snage učinile nešto loše.
Zvaničnici te zemlje su u julu posetili izbegličke kampove u Bangladešu da bi s izbeglicama razgovarali o njihovim planovima i pripremama za njihov povratak, što je najnovija od nekoliko poseta. Do sada se čini da većina izbeglica ne veruje obećanjima i smatra da je povratak previše opasan.
Nije jasno kada bi repatrijacija mogla da počne, imajući u vidu potrebu za pronalaženjem i proverom svih lica na spiskovima i činjenicu da je trenutno u Bangladešu veliki praznik, navela je Karolin Gluk.
"Veoma je teško reći da li će ljudi ovog puta prihvatiti dobrovoljnu repatrijaciju. Oni nam veoma otvoreno kažu da žele da se vrate s punim pravima. Nisu voljni da se vrate ako se na terenu ništa nije promenilo", rekla je Gluk.
Rohindže su u većinski budističkom Mjanmaru odavno tretirane kao stranci iako su njihove porodice generacijama živele na toj teritoriji.
Od 1982. je skoro svim Rohindžama oduzeto državljanstvo, čime su faktički učinjeni apatridima, i uskraćena im je sloboda kretanja i druga osnovna prava.
