Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar recept za balkansku Skandinaviju
Johan Galtung tvrdi da Balkan može da postane jugoistočni ćošak, podjednako harmoničan i prosperitetan kao nordijski ćošak Evrope
Delovi bivše Jugoslavije često danas nalaze više toga međusobno zajedničkog unutar nekadašnjih granica velike zajednice, nego što mogu da pronađu u okviru svojih novostvorenih izlomljenih državica, smatra Johan Galtung (83), rodonačelnik studija o miru i konfliktnim situacijama.
Osnivač i dugogodišnji direktor prvog instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svetu posvećenom izučavanju mira u Oslu (PRIO), stekao je doktorat iz matematike kada je imao 26 godina, a doktorat iz sociologije godinu dana kasnije. Počeo je da se bavi mirom kao naučnom disciplinom kada je kao mladi uspešni doktorand, na stipendiji u Finskoj, shvatio da praktično nema nijedne stručne publikacije o miru, dok o ratu postoje hiljade studija. Od tada pa do sada na mnogim svetskim univerzitetima je osnovao katedre za analizu konflikta i mira tako da je neprikosnoven autoritet u ovoj oblasti.
Pomenutu tezu o Balkanu Galtung iznosi u jednom od svojih najnovijih eseja „Da li Balkanci mogu ponovo da se ujedine”, objavljenom prvobitno pre tri meseca, koju je u međuvremenu prenelo sijaset stručnih časopisa u svetu. Pre nego što ju je razradio, Galtung iznosi kratak istorijat podela na Balkanu, između katolika i pravoslavaca, između Rima i Konstantinopolja, pominje objavu rata islamu iz Vatikana, i imenuje Sarajevo istorijskim „epicentrom Evro-tresa”.
Habzburzi, Otomansko carstvo, …dolaze i prolaze kao sve svetske imperije: propadanje i krah, navodi Galtung, što je u skladu sa njegovim kontroverznim predviđanjem da će do 2020. pasti i američka imperija, ali ne i američka republika.
Danas je Balkan pod vođstvom Brisela i NATO-a, ocenjuje naučnik. Njegova dijagnoza je da je EU u dubokim nevoljama, a da NATO-om rukovodi „država u bankrotu”. „Ratovi, ratovi, ratovi. Zapad koristi Balkance za projekciju svoje suzbijene surove istorije, ali i balkanske zemlje nose teret odgovornosti za svoju sudbinu.”
Naučnik za Balkan predlaže nordijski model saradnje, koji funkcioniše iako su tri skandinavske zemlje članice EU (Danska, Švedska, i Finska) dok dve nisu, a ove države imale su burnu i konfliktnu istoriju.
Galtungov recept za budućnost Balkana izgleda jednostavno: da bi se otpočelo sa funkcionisanjem tog novog bloka, potrebno je izgraditi Balkanski odbor ili komisiju sa Skupštinom. Ona bi imala dva veća, jedno za države, drugo za nacije.
„Dajte nacijama pravo veta u pitanjima od vitalnog interesa za njihov identitet”, predlaže Galtung i podseća da „Švajcarci tako rade već 700 godina”. „Svako mora biti predstavljen, svako se mora osećati u svojoj kući, beneficije, rizici i troškovi, moraju biti zajednički i podjednako raspoređeni”.
„Potrebno je aktivno smirivati strasti kako bi se postigao ’pozitivni održivi mir’. Počinioce i žrtve istoričari bi morali da približe jedne drugima, tako što bi kreirali istorijske čitanke prihvatljive za sve strane. Političari i diplomate treba da postanu kreativniji, i da nađu nova rešenja za konflikte, umesto mlakih i stereotipnih kompromisa”, piše Galtung.
On veruje da bi se primenom još nekih formula, uz ogromni trud, i inventivne pregovarače, u jugoistočnom ćošku Evrope vremenom stvorila harmonična zajednica različitih država slična onoj koju uživaju Nordijci u severozapadnom ćošku kontinenta. To bi, zaključuje Galtung, sasvim izmenilo značenje pojedinih kovanica u čijoj je osnovici Balkan. Tako bi „balkanizacija” nekog regiona značila da zajednica država na toj teritoriji funkcioniše harmonično na opšte zadovoljstvo.
Vredi razmisliti mada, za sada zvuči kao tipična nordijska utopija.
------------------------------------------------
Azbuka mira
Među mnogim teorijama koje je razvio Johan Galtung jesu one o razlici između negativnog i pozitivnog mira, o strukturalnom nasilju i konfliktu, o SAD kao imperiji i republici istovremeno. Postoje četiri tradicionalna, ali nezadovoljavajuća postupka pri konfliktu između dve strane, kaže Galtung.
1. A pobeđuje, B gubi.
2. B pobeđuje, A gubi.
3. Rešenje se odlaže jer ni A ni B nisu spremne da okončaju sukob.
4. Sačinjen je konfuzni kompromis kojim nisu zadovoljne ni A ni B.
Galtung pokušava da nađe „peti način” u rešavanju sukoba, u kome se i A i B osećaju kao pobednici. Ovaj metod podrazumeva poštovanje identiteta i osnovnih prava obe strane.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 21.01.2013.
