Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Maj.2024, 09:42
Đurić zahvalio kolegama iz Rumunije, Moldavije i Liberije na podršci
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić saopštio je danas da Srbija najhitnije apeluje na sve države članice Ujedinjenih nacija da se oštro suprotstave usvajanju nacrta rezolucije o Srebrenici.
"Republika Srbija najhitnije apeluje na sve države članice Ujedinjenih nacija da se oštro suprotstave usvajanju nacrta rezolucije 'Međunarodni dan razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine'", naveo je Đurić na društvenoj mreži X.
Očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se da ce Generalna skupština Ujedinjenih nacija sutra razmatrati nacrt rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana secanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine.
Rezolucija UN o Srebrenici izazvaće dalje podele na Balkanu
Rezolucija UN o Srebrenici izazvaće dalje podele na Balkanu, a postizanje konsenzusa o obeležavanju sećanja na prošlost tako da se ne stvaraju podele - najbolji je način da se obezbedi da se to i ne ponovi, napisao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
On je u autorskom tekstu za briselski "Politiko" istakao i da je to najbolji način na koji UN mogu da doprinesu međugrupnom i međuverskom pomirenju na Balkanu.
"Niko ne može da porekne da su se strašni ratni zločini dogodili tokom balkanskih ratova. Samo politički ekstremisti odbacuju stav da su u Srebrenici počinjeni neopisivi zločini. I samo najbezumniji ljudi nisu voljni da priznaju i odaju počast tim žrtvama. Međutim, budući da je predložena rezolucija UN usko fokusirana i sačinjena bez konsultacija sa svim regionalnim zajednicama i stranama u balkanskim ratovima, verovatno će dovesti do podela unutar Bosne i širom regiona", napisao je on.
Đurić dalje ističe da, dok su se zapadni izveštaji i politički lideri prvenstveno fokusirali na žrtve bošnjačkih muslimana tokom balkanskih ratova, tragična realnost je da su sve etničke i verske grupe pretrpele masovne ratne zločine.
On podseća da su na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN u sali bili pojedinci koji su kao mala deca trpeli torturu ili ostali siročad usled masovnog ubijanja srpskih civila.
"Bili su uz mene dok sam tvrdio da predložena rezolucija ignoriše njihov bol, stvarajući hijerarhiju patnje među nevinim žrtvama", podvukao je Đurić.
On naglašava da je Srbija kontinuirano i dosledno osuđivala sve zločine ovog tragičnog sukoba, a posebno masakr u Srebrenici, koji je bio užasan po svojim razmerama i surovosti, i podseća da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina počinjenih u Srebrenici.
"Republika Srbija takođe nedvosmisleno i najoštrije osuđuje negiranje svih ratnih zločina počinjenih u Bosni tokom tragičnog građanskog rata. A visoki republički zvaničnici, među kojima i dva predsednika, odali su počast žrtvama u Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima i učestvovali na komemoracijama u UN u Njujorku.
Kako kaže, svaka rezolucija UN o stradanju u balkanskim ratovima treba da poštuje više od 100.000 žrtava sukoba.
"Ove žrtve zaslužuju jednaku pravdu, tretman i sećanje, kao i poštovanje međunarodne zajednice bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu ili veru. Nažalost, nacrt rezolucije nastoji da spomene i izdvoji jednu grupu. Nacrt rezolucije podriva ustav i vladavinu prava u Bosni. Jednako važno, rezolucija takođe nastoji da termin genocid primeni na zločine koji su se dogodili u Srebrenici, sugerišuci da su oni zasnovani na drugačijim motivima od masovnih civilnih ubistava Srba i Hrvata tokom rata koji je pratio raspad Jugoslavije. Prepustiću ekspertima da raspravljaju o definiciji genocida u međunarodnom pravu, ali dovoljno je reći da su mnogi vodeći naučnici, uključujuci stručnjake poput Jehude Bauera, doveli u pitanje njegovu primenu u slučaju Srebrenice", rekao je Đurić.
Dodaje i da nacrt rezolucije podriva ustav i vladavinu prava u Bosni, jer ga je napravio, predložio, kosponzorirao i za njega lobira stalni predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu ambasador Zlatko Lagumdžija, bez zakonski propisane saglasnosti tročlanog Predsedništva BiH, koje predstavlja Bošnjake, Hrvate i Srbe.
"Ona je napredovala u tajnosti, bez konsultacija sa srpskim entitetom u zemlji ili njegovim izabranim predstavnicima, i bez ikakvog pokušaja da se prizna desetine hiljada drugih žrtava rata.
Đurić naglašava da se Srbi koji su preživeli brojne masakre civila dugih 29 godina zalažu za istinu i pravdu, razumeju bol koji osećaju sve žrtve i njihove porodice, bez obzira da li su Bošnjaci, Hrvati ili sugrađani Srbi.
"Zajedno sa gotovo celim političkim spektrom u mojoj zemlji, oni veruju da su jednaka pravda za sve žrtve rata u Bosni i Hercegovini jedini put ka trajnom miru, stabilnosti i pomirenju", rekao je Đurić.
Srpski šef diplomatije dalje u tekstu podseća na reči dobitnika Nobelove nagrade za mir nadbiskupa Dezmonda Tutua da "ne postoji prečica ili jednostavan recept za lečenje rana i podela u društvu nakon dugotrajnog nasilja, kao i da je stvaranje klime poverenja i razumevanja između bivših neprijatelja izuzetno težak izazov za prevazilaženje".
"I imajući na umu njegovo mudro zapažanje, moja vlada je spremna da radi sa svim balkanskim vladama i svim zemljama članicama UN kako bi se suočila sa ovim izazovom pronalaženja pravde za sve. Srbija je kontinuirano i dosledno osuđivala sve zločine ovog tragičnog sukoba, a posebno masakr u Srebrenici, koji je bio užasan po svojim razmerama i surovosti", zaključio je Đurić.
Očekuje se da će Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja razmotriti nacrt rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana sećanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine.
Đurić zahvalio kolegama iz Rumunije, Moldavije i Liberije na podršci
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić razgovarao je danas u Njujorku sa ministrima Rumunije, Moldavije i Liberije i zahvalio im na podršci kada je reč o teritorijalnom integritetu, suverenitetu i međunarodnom pravu.
On je u razgovoru sa ministarkom spoljnih poslova Rumunije Luminicom-Teodorom Odobesku podvukao trajno dobrosusedstvo i prijateljstvo kao ključne odlike bilateralnih odnosa dve zemlje.
Srbija i Rumunija, prema rečima Đurića, pored istorijski bliskih veza, dele i čvrsto zalaganje za poštovanje principa međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.
U tom kontekstu, Srbija je, kako je naglasio, veoma zahvalna Rumuniji na čvrstoj poziciji o statusu južne srpske pokrajine i na razumevanju stavova sa kojima Srbija tim povodom istupa u međunarodnim organizacijama.
Šef srpske diplomatije preneo je i opredeljenost srpskog državnog rukovodstva ka dodatnom intenziviranju saradnje sa rumunskom stranom, kako kroz frekventnije razmene poseta na visokom i najvišem nivou, tako i kroz podsticaj daljem razvoju svih, obostrano prepoznatih, perspektivnih oblasti bilateralne saradnje.
Po pitanju privredne saradnje, Đurić je pozdravio kontinuirani rast ključnih ekonomskih parametara, a posebno robne razmene koja beleži rekordne vrednosti.
Imajući u vidu da je članstvo u Evropskoj uniji strateško opredeljenje i jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta nove Vlade Srbije, Đurić je ukazao na to da Srbija ceni podršku prijateljske Rumunije u našem procesu evropskih integracija.
Đurić i ministar spoljnih poslova Moldavije Mihaij Popšoji su u razgovoru potvrdili istorijske dobre bilateralne odnose dveju zemalja, utemeljene na uzajamnom poštovanju i zajedničkim vrednostima.
Đurić je preneo da Srbija visoko ceni doslednost moldavskog stava o teritorijalnoj celovitosti Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Takođe, izrazio je uverenje da će u predstojećem periodu doći do značajnijeg intenziviranja dinamike susreta na visokom i najvišem nivou, u duhu tradicionalnog prijateljstva dvaju naroda.
Ekonomska saradnja, prema Đurićevim rečima, predstavlja oblast u kojoj ima prostora za dodatno unapređenje, koje bi nesumnjivo bilo na korist građana obeju država.
Među temama razgovora bila je i spoljnopolitička orijentacija dveju zemalja ka pridruživanju evropskoj porodici, te je u tom smislu izražena međusobna podrška na evropskom putu.
Pozdravivši odluku Evropske unije o otvaranju pristupnih pregovora sa Moldavijom decembra prošle godine, šef srpske diplomatije podvukao je spremnost Srbije da moldavskoj strani prenese dosadašnja iskustva u procesu evrointegracija.
U današnjem telefonskom razgovoru sa ministarkom spoljnih poslova Liberije Sarom Beisolov Nijanti, Đurić je izrazio zahvalnost na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.
Konstatujući istorijsku povezanost dveju država, koja vuče korene iz doba Pokreta nesvrstanih zemalja, Đurić je ocenio da godina u kojoj se obeležava 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa predstavlja odličnu priliku za otvaranje novih puteva saradnje Srbije i Liberije u svim oblastima od zajedničkog interesa.
Primarni zadatak bi, prema rečima Đurića, bilo jačanje dijaloga kroz razmenu poseta visokih zvaničnika, na kojima bi se zajednički razmotrio potencijal za konkretizaciju bilateralne saradnje u različitim sferama.
Šef srpske diplomatije zahvalio je Liberiji i na tome što je bila jedna od zemalja koja je svojim prošlogodišnjim glasanjem na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe u Parizu doprinela izboru naše zemlje za organizatora Specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo, te u tom smislu izrazio uverenje da ćemo imati prilike da liberijskoj strani ukažemo gostoprimstvo tokom te manifestacije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
Đurić za Politiko: Rezolucija UN o Srebrenici će izazvati dalju podelu na Balkanu
Izvor: Danas, 22.Maj.2024
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ukazao je danas za Politiko (Politico) da će donošenje Rezolucije na Generalnoj skupštini (GS) Ujedinjenih nacija o Srebrenici, izazvati dalju podelu na Balkanu.
