Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Detinjstvo pod oružjem
Uoči drugog kruga predsedničkih izbora, Kongom luta 11.000 naoružanih maloletnika
Bledolikoj deci ove jeseni sigurno nije mesto u DR Kongu, zaključila je ovih dana ambasada Velike Britanije u Kinšasi. Uoči druge runde predsedničkih izbora u Dr Kongu 29. oktobra, ambasada Ujedinjenog kraljevstva u Kinšasi, prestonici prepunoj napetosti, odlučila je da evakuiše žene i decu svojih diplomata iz treće po veličini države Crnog kontinenta. Povlačenje nejači britanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diplomata iz Kinšase i oklevanje vlade Džozefa Kabile da ukloni ostatke spaljenog helikoptera glavnog opozicionog rivala Žan-Pjera Bembe, iz dvorišta njegove vile na obali reke Kongo, jesu upozorenje posmatračima da se rudni eldorado Afrike sprema za novu rundu sukoba uoči istorijske runde izbora, prve od sticanja nezavisnosti zemlje 1960. godine.
Oružane čarke političkih protivnika u ogromnoj državi (veličine zapadne Evrope) zabeležene su od uranijumom bogatih provincija na istoku DR Konga do atlantske luke Matadi na zapadu, kao i nove isporuke oružja predsedničkoj gardi Džozefa Kabile i paravojnim snagama Žan-Pjera Bembe i kvarteta sporednih predsedničkih kandidata.
Ali, ko sve danas drži pušku u zemlji, iz koje je nabavljen uranijum za bombu bačenu na Hirošimu 1945. godine? Evakuisani britanski mališani možda nikada neće saznati da tri godine od završetka krvavog rata u DR Kongu (1998–2002) godine, više od 11.000 mališana luta tom ogromnom zemljom naoružano do zuba. Petogodišnji kongoanski rat (u kome je u jednom trenutku učestvovalo čak devet stranih armija i pobunjeničkih pokreta) ostao je upamćen i kao "Prvi afrički rat". najmanje četiri miliona ljudi je poginulo tokom tog konflikta, koji još ponegde tinja na rudama prebogatom istoku DR Konga.
Dramatičan podatak o desetini hiljada maloletnih kongoanskih ratnika i nepoznatom broju kidnapovanih i zlostavljanih devojčica objavljen je juče u izveštaju britanskog ogranka "Amnesti internešenela". Humanitarna organizacija upozorava da je tri godine od prekida najžešćih sukoba u DR Kongu malo učinjeno na demobilizaciji 200.000 direktnih učesnika u ratnim sukobima, što bi, po oceni "Amnesti internešenela", trebalo da bude jedan od glavnih zadataka novoizabranog predsednika DR Konga. Podatak o kongoanskim klincima koje paravojne grupe širom zemlje silom odvode od porodica, obučavaju i puštaju na prvu borbenu liniju, nažalost nije nov: UN su još 2001. godine objavile da je preko 3.000 kongoanskih mališana nasilno odvedeno u pobunjeničke centre za obuku na jugu Ugande, a zatim vraćeno na ratište u domovini. Međunarodna pravda je bila veoma spora da zaštiti na hiljade zloupotrebljene kongoanske nejači, a u Hagu je tek ove sedmice organizovano prvo ročište Tomasu Lubangi, zloglasnom kidnaperu kongoanskih mališana – ratnika. Šta će Lubanga otkriti o uvreženoj praksi otimanja dece u ratne svrhe odraslih još je nepoznato: pojedini "borci" u Kongu i danas se regrutuju među dečacima od devet godina, mnoge klinke koje tamo završe kao "soldatuše" tek su napunile 10 godina. "Sudbina kidnapovanih kongoanskih devojčica je posebno potresna. Suočene sa višestrukim napastvovanjem, brojnim trudnoćama, prezirom familije, ogromnoj većini otetih klinki tamo gubi se svaki trag", navodi se u izveštaju "Amnesti internešenela". Ujedinjene nacije su u više navrata otvarale istragu o seksualnim ispadima "plavih šlemova" nad maloletnicima na istoku DR Konga.
Da li deca DR Konga smeju da se nadaju budućnosti?
T. Vujić
[objavljeno: 12.10.2006.]
.jpg)
