Izvor: Vostok.rs, 29.Okt.2012, 17:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan sećanja na žrtve političkih represija

29.10.2012. -

30. oktobra u Rusiji je dan sećanja na žrtve političkih represija. U svim krajevima zemlje se odvijaju memorijalne akcije, mitinzi, tematski školski časovi. Tragedija miliona ljudi, ugnjetenih totalitarnim režimom, ponovo se pojavljuje na misaonom horizontu potomaka.

Prvi put Dan političkog zavorenika bio je obeležen 1974. godine. U znak solidarnosti zatvorenici logora su obeležili ovaj dan zajedničkim gladovanjem i paljenjem sveća u znak sećanja na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nevino poginule. Posle toga svake godine 30. oktobra je bilo organizovano gladovanje političkih zatvorenika, a od 1987. godine u gradovima SSSR su počele da se organizuju demonstracije.

Stroge represije su započele u zemlji posle revolucije 1917. godine. Njihove žrtve su bili ne samo bivši predstavnici plemstva i trgovačkog staleža. U toku kolektivizacije uništavani su ili proterivani iz domova milioni seljaka. U antireligioznoj kampanji postradalo je na stotine hiljada sveštenika. 1937. i 38. bile su godine takozvanog Velikog terora, kada je režim podvrgao represijama svoje pristalice, kao i mnoge predstavnike intelegencije i Crvene armije.

Proces rehabilitacije u SSSR započeo je 1953-54. godine. Između ostalog bili su ukinuti nezakoniti akti protiv naroda, podvrgnutih preseljavanju ili proterivanju, proglašene su nezakonitim odluke vansudskih organa OGPU-NKVD-MGB, donete na osnovu političkih slučajeva. Ali gonjenje i zatvaranje u logore i zatvore onih koji misle drugačije nastavljeno je i kasnijih godina sovjetske vlasti.

U Moskvi na Lubjanskom trgu pored Solovjeckog kamena svake godine uoči Dana sećanja na žrtve političkih represija odvija se akcija Vraćanja imena. Stotine dobrovoljaca od 10 ujutru do 10 uveče čitaju imena streljanih moskovljana, govori kopredsednik moskovskog centra Memorijal Irina Ostrovska.

Manifestacija je organizovana kako bi se napustila forma mitinga, kada dolazi veliki broj ljudi, ali ispada da neko stoji na sceni, neko govori, a ostali narod ćuti. Želeli smo da damo akciji lični karakter. Da svaki čovek može da učestvuje u toj nesreći. Da učestvuje u tom sećanju. Da da svoj doprinos, svoje zrno.

Zvanično Dan sećanja na žrtve političke represije bio je utvrđen u Rusiji 1991. godine. Do tada su otvoreni mnogi tajni arhivi. Ali do danas u čitavoj zemlji se nastavlja traganje za imenima ljudi koji su postradali u vreme represija. I to je vrlo važno, zato što tamo gde nema sećanja može da se desi ponavljanje, ističe istoričar Leonid Kacva.

- Verovatno na onom nivou na kojem se to dešavalo 30-50-ih godina, to se ne može ponoviti. Ali čak približavanje onom što je bilo, u uslovima savremene Rusije može da dovede do katastrofe. Korisno je setiti se ne samo velikih podviga Domovine, nego i onih događaja kojih se treba stideti.

Talas narodne tuge, tako je pisac Aleksandar Solženjicin nazivao beskrajni tok represiranih ljudi. Njegova knjiga Arhipelag Gulag već nekoliko godina je u obaveznom školskom programu. I 30. oktobra u školskim ustanovama Rusije će biti održani časovi posvećeni Danu sećanja na žrtve političkih represija.

Izvor: Glas Rusije, foto: Hawk Eyes/flickr.com    

Nastavak na Vostok.rs...