Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 28.Jan.2011, 07:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan sećanja na žrtve holokausta
BERLIN - U Nemačkoj je održana posebna sednica Bundestaga (Donji dom parlamenta) povodom svetskog Dana sećanja na žrtve holokausta, dana kada je 1945. godine oslobođen Aušvic, najveći logor smrti Drugog svetskog rata.
"Mi se danas, na dan oslobođenja tog najvećeg nemačkog logora sećamo svih žrtava nacionalsocijalizma...", rekao je predsednik Bundestaga Norbert Lamert i naglasio nemačku odgovornost za žrtve nacionalsocijalizma.
On je podsetio na obećanja da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << "užasi istorije" ne smeju zaboraviti, sećanje mora sačuvati i pouke za budućnost izvući i rekao da žrtve obavezuju da se svaka forma diskriminacije i netolerancije odbije i mržnji stane na put.
U Bundestagu je, prvi put u istoriji o užasima rata i zločinima u Aušvicu govorio i predstavnik Roma i Sinta - Zoni Vajs (73), koji je kao dete preživeo nacističko vreme u Holandiji, dok su njegovi roditelji i sestre deportovani u Aušvic. Najmanje pola miliona Sinta i Roma bili su žrtve nacističkog genocida u Evropi.
Nemački predsednik Kristijan Vulf je u Aušvicu, zajedno s poljskim predsednikom Bronjislavom Komorovskim prisustvovao godišnjici Dana sećanja na žrtve holokausta. On je na tom mestu osudio holokaust. Polaganjem venaca, paljenjem sveća i mnogobrojnim manifestacijama, komemoracijama, naučnim skupovima, konferencijama i tribinama je širom Nemačke, obeležen međunarodni Dan sećanja na žrtve holokausta.
Na jučerašnji dan 1945. oslobođen je najveći nacistički logor smrti Aušvic, simbol holokausta i stradanja, u kojem je tokom Drugog svetskog rata svoje najmonstruoznije eksperimente na ljudima izvodio doktor Jozef Mengele i gde je, u najstrašnijim mukama, stradalo najmanje milion ljudi.
Bivši nemački predsednik Roman Hercog je ovaj dan proglasio 1996. nacionalnim danom sećanja na žrtve holokausta.
Termin holokaust, hebrejska reč s grčkim korenom, koristi se za opis genocida i drugih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Posle Drugog svetskog rata upotrebljava se, pre svega, za zločine počinjene protiv evropskih Jevreja za vreme vladavina nacista, od 1933. do 1945. godine.
