Izvor: RTS, 27.Jan.2011, 15:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U spomen žrtvama holokausta

Polaganjem venaca i pomenom na mestu nekadašnjih logora "Staro sajmište" i "Topovske šupe", kao i na Keju žrtava racije u Novom Sadu, u Srbiji obeležen Međunarodni dan sećanja na holokaust. U nemačkom Bundestagu, prvi put u istoriji, o užasima rata i zločinima u Aušvicu govorio i predstavnik Roma i Sinta.

Međunarodni dan sećanja na holokaust, dan kada su sovjetske trupe oslobodile logor Aušvic, u Srbiji obeležen je polaganjem venaca i pomenom na mestu nekadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << logora "Staro sajmište" i "Topovske šupe", kao i na Keju žrtava racije u Novom Sadu.

U Nemačkoj je održana posebna sednica Bundestaga povodom svetskog Dana sećanja na žrtve holokausta, dana kada je 1945. godine oslobođen Aušvic, najveći logor smrti Drugog svetskog rata.

"Mi se danas, na dan oslobođenja tog najvećeg nemačkog logora sećamo svih žrtava nacionalsocijalizma'', rekao je predsednik Bundestaga Norbert Lamert i naglasio nemačku odgovornost za žrtve nacionalsocijalizma.

U Bundestagu je danas, po prvi put u istoriji o užasima rata i zločinima u Aušvicu govorio i predstavnik Roma i Sinta - Zoni Vajs (73), koji je kao dete preživeo nacističko vreme u Holandiji, dok su njegovi roditelji i sestre deportovani u Aušvic.

Nemački predsednik Kristijan Vulf je u Aušvicu, zajedno s poljskim predsednikom Bronislavom Komorovskim prisustvovao godišnjici Dana sećanja na žrtve holokausta.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je, posle polaganja venaca na beogradskom Starom sajmištu, rekao da su u Drugom svetskom ratu, tokom četiri ratne godine i okupacije Srbije, u našoj zemlji počinjeni stravični zločini, te da Srbija nije bila pošteđena strahota holokausta.

"Staro sajmište jedno je od najvećih stratišta u Srbiji, gde je od decembra 1941. do maja 1942. godine nalazio logor za Jevreje, u kojem je ubijeno 6.320 Jevreja, najvećim delom žena i dece", rekao je ministar Ljajić.

Rasim Ljajić je rekao da oko 90 odsto od 15.000 Jevreja, koliko ih je u Srbiji živelo pre 1941. godine, nije preživelo Drugi svetski rat.

"Zločinački nacistički sistem zasnivao se na perfidnim metodama progona, lišavanja slobode, torture i likvidacije", rekao je Ljajić.

"U toj kriminalnoj nameri nacistima je pošlo za rukom da žrtve dovedu do tog stanja duha kada izmučena žrtva dozvoli da joj bez protesta bude namaknuta omča, da se prepusti i odrekne sebe, da njen identitet ne postoji", rekao je Ljajić.

Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona nedužnih žrtava, a samo u Srbiji ubijeno je skoro 85 odsto jevrejskog stanovništva.

Strahote se ne zaboravljaju 

Iako je prošlo 66 godina, još ima onih koji se sećaju strahota Drugog svetskog rata. Podsećaju i ne dozvoljavaju da se zaboravi, holokaust, jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva.

Bivša logorašica Brigita Knežević kaže kako je jednom u tramvaju čula mladiće kako se pitaju šta taj komunistički spomenik traži ovde.

"Ja sam im rekla da nije tako. To je spomenik palim ljudima koji nisu bili ni komunisti ni ništa, bili su običan narod i tu su sterljani i ubijeni. Oni su me pogledali i rekli, pa mi to ne znamo", kaže Brigita Knežević.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležava se kao dan kada je, 27. januara 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila kompleks nacističkih koncetracione logore Aušvic - Birkenau.

Žrtve nacističkih logora smrti bili su Jevreji, Romi, Sloveni, politički neistomišljenici, homoseksualaci, osobe sa invaliditetom ili hendikepom, ukupno između devet i 11 miliona ljudi.

Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom je 1. novembra 2005. godine ustanovljen Dan sećanja, osuđuje sve oblike netolerancije, podstrekivanja, uznemiravanja ili nasilja nad osobama i zajednicama zasnovanim na etničkoj i religijskoj pripadnosti.

Nastavak na RTS...

Kurir: SEĆANJE NA ŽRTVE HOLOKAUSTA