Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Apr.2024, 08:23

Da li je ovo krater odakle se "drugi Mesec" odlomio od prvog

Poreklo asteroida Kamoaleva, otkrivenog 2016. godine, i dalje je misterija, ali kineski naučnici misle da bi moglo da se radi o delu Meseca. Nova analiza je identifikovala krater iz kog je možda potekao.

Koristeći matematičke simulacije, tim predvođen astronomom Jifejem Đijaom sa Univerziteta Tsinghua utvrdio je da se asteroid Kamoaleva najverovatnije odvojio od Meseca, a onda pronašao krater koji odgovara opisu – krater Đordano Bruno na daljoj strani Meseca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
https://www.sciencealert.com/this-crater-could-be-where-earths-second-moon-broke-off-the-first-one

„Istražili smo procese lunarnih fragmenata nastalih udarima i njihovog migriranja u Zemljinu orbitu. Predstavili smo moguće poreklo Kamoaleve – krater Đordano Bruno pre nekoliko miliona godina“, navodi se u studiji.

Ukoliko se ispostavi tačnim, ovime bi direktno bio povezan specifični asteroid sa svojim izvornim kraterom na Mesecu. Takođe, ostavlja se prostor pronalazak novih malih asteroida od lunarnog materijala u budućnosti.

Zemlja, u poređenju sa većinom ostalih planeta u Sunčevom sistemu, relativno oskudeva u satelitima. Iako ogroman u pogledu satelita, naš Mesec je prilično usamljen.

Iznenađujuće je teško primetiti objekte u svemiru, čak i kada su veoma blizu, pa zbog toga često previdimo postojanje Mesečevih „mini verzija“ u našoj blizini.

Način na koji Kamoaleva odbija svetlost i njegova boja su veoma slični površini Meseca i ne dele mnogo karakteristika drugih asteroida u Zemljinoj blizini. Uzimajući u obzir i njegove orbitalne karakteristike, kineski naučnici zaključili su da je čudni kamen nekada bio deo Meseca.

Đijao i njegove kolege su otišli korak dalje i uz pomoć fizičkih i orbitalnih karakteristika asteroida i modela izračunali odakle je potekao.

Kamoaleva je prilično brzu rotaciju, što ukazuje da se radi o čvrstom objektu iz jednog dela. U suprotnom, letelo bi u formaciji fragmenata. Pošto je monolitan, može se pretpostaviti da je u komadu „iskopan“.

Uz matematičke proračune došli su do zaključka da bi udar koji ga je stvorio, ostavio krater prečnika 10 do 20 kilometara.

Ne postoji mnogo kratera na Mesecu koji odgovaraju ovoj veličini, a mlađi su od 100 miliona godina. Ima ih par desetina, ali je krater Đordano Bruno (22 kilometara prečnika i mlađi od 10 miliona godina) najbolji kandidat.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...