Izvor: Blic, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cveta saradnja Rusa i Irana
Ruska nuklearna saradnja sa Iranom se nastavlja, uprkos oštrim upozorenjima SAD i međunarodne zajednice. Jedno od glavnih pitanja saradnje Moskve i Teherana, a samim tim i jučerašnjih razgovora Vladimira Putina i Mahmuda Ahmadinedžada bio je završetak izgradnje atomske centrale u Bušeru, čiji je izvođač radova ruska firma „Atomstrojeksport". Taj posao je vredan više od 800 miliona dolara.
Program izgradnje reaktora je usporen, jer Moskva tvrdi da Teheran kasni s >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << plaćanjem, dok Iran optužuje Ruse da se povlače „iz političkih razloga".
Putin je juče indirektno upozorio SAD da ne planiraju napade na Iran, a Azerbejdžan ne dozvoljava da se ti napadi lansiraju sa njegove teritorije.
„Mi mislimo da nijedna kaspijska nacija ne sme da ponudi svoju teritoriju trećoj zemlji za napade i vojnu agresiju na neku kaspijsku državu", rekao je juče Putin na samitu lidera kaspijskih zemalja u Teheranu, što je prema izveštačima stranih agencija bila jasna poruka SAD i Azerbejdžanu.
Petorica lidera su takođe usvojila deklaraciju u kojoj se potvrđuje njihovo pravo da razvijaju mirnodopski nuklearni program.
„Strane potvrđuju neotuđivo pravo svih država učesnica sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja na istraživanja, proizvodnju i korišćenje nuklearne energije u miroljubive svrhe, u okviru odredbi tog sporazuma i mehanizma Međunarodne agencije za atomsku energiju", navedeno je u deklaraciji koju je potpisalo pet predsednika: Vladimir Putin (Rusija), Mahmud Ahmadinežad (Iran), Ilham Alijev (Azerbejdžan), Nursultan Nazarbajev (Kazahstan) i Gurbanguli Berdimuhamedov (Turkmenistan).
Savet bezbednosti je dva puta uveo sankcije Iranu zbog namere da ovlada kompletnim ciklusom nuklearne energetike i započetog procesa obogaćivanja uranijuma, a Putin je nedavno izjavio kako Rusija nema podatke da Iran namerava da proizvodi nuklearno oružje.
Iranski nuklearni program počeo je 1974. godine s planovima za izgradnju nuklearnog reaktoru u Bušeru uz nemačku pomoć, ali je projekat ukinut zbog islamske revolucije pet godina kasnije. Teheran je 1992. godine potpisao sporazum s Rusijom o završetku izgradnje reaktora, koju nadgleda nuklearni nadzorni odbor UN.
Zapad je već godinama zabrinut zbog rusko-iranske nuklearne saradnje i otvoreno sumnja da se neki projekti dogovaraju i ispod žita.
„Rusija prepoznaje Iran kao važnog geostrateškog partnera. Dok ruski zvaničnici tvrde da je nuklearna saradnja ograničena isključivo na mirnodopske projekte, kao što je nuklearna elektrana, Zapadu upravo taj deo njihove saradnje najviše bode oči", kaže Viktor Mizin, bivši ruski diplomata specijalizovan za pitanja naoružanja.
„Ruska vojska, iako je oprezna u pogledu nuklearnog potencijala okolnih zemalja, shvatila je da je razvoj njihove moći usmeren uglavnom protiv regionalnih rivala i američkog prisustva u regionu. Teheran se iz tih krugova gleda kao važan regionalni saveznik, i odlično tržište za ruske vojne tehnologije", piše Mizin.
Ruski mediji su najavili da će Putin sa Ahmadinežadom potpisati ugovor o prodaji 50 novih mlaznih motora za vazdušne snage islamske republike. Ruska fabrika za izradu mašina „Černijšev" treba da obezbedi motore iz serije borbenih aviona „mig-29", preneo je list „Komersant".
Iran će motore iskoristiti za nadzvučne borbene mlzne avione, domaće proizvodnje - „azarahš". Analitičari veruju da će Iran nastaviti da kupuje dodatne zalihe ruskih mašina za izradu aviona.
„Kupovina 50 mlaznih motora, samo je početak," kazao je jedan od iranskih vojnih analitičara. „Iranu će uskoro biti neophodno najmanje stotinu ovakvih mašina da bi proizveo sopstvene borbene avione," objasnio je on.
Rekordna suma od prodaje oružja
Rusija očekuje da će tokom ove godine zaraditi rekordnih 7,5 milijardi dolara od prodaje oružja, procenjuje ruska vlada. Prodaja oružja je u Rusiji dramatično porasla od kako je Putin na vlasti. Lista zemalja koje koriste rusko oružje uključuje zemlje koje su neprijatelji za SAD - Iran, Siriju, Venecuelu i Burmu. Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, izrazila je zabrinutost zbog jačanja ruskog vojnog samopouzdanja. „Smatram da rapidan rast ruskog ulaganja u vojne svrhe treba pratiti", kazala je Rajsova.
