Izvor: Press, 28.Maj.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Curenje nafte ne može da se zaustavi!
Poslednji pokušaj „Britiš petroleuma" da zaustavi isticanje nafte u Meksičkom zalivu pokazao se kao neuspešan. Javnost krivi administraciju predsednika Baraka Obame za neadekvatnu reakciju
Ekološkoj katastrofi u Meksičkom zalivu još se ne nazire kraj. Nije uspeo ni poslednji pokušaj da za zaustavli curenje nafte upumpavanjem velikih količina blata u bušotinu, nazvano „top kil". Analitičari tvrde da je ovo veliki neuspeh administracije >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << predsednika Baraka Obame i porede ga sa neuspehom prethodne garniture posle uragana Katrine 2005. godine.Iz naftne bušotine u blizini obala Luizijane nafta ističe još od 20. aprila, nakon eksplozije na platformi „Dipvoter horajzon", u kojoj je poginulo 11 radnika. Kompanija „Britiš petroleum", vlasnik platforme, dosad je nebrojeno puta pokušala da zaustavi isticanje nafte. Pre dva dana, ono je privremeno obustavljeno upumpavanjem blata u bušotinu, ali je blato potrošeno. Za dovođenje drugog broda sa blatom potreban je najmanje jedan dan, tako da nafta i dalje curi.
Zvaničnici „Britiš petroleuma" najavili su da će isprobati novu metodu „džank kil", kojom će pored blata, bušotinu pokušati da začepe i gumenim komadićima. Posle toga, sledi betoniranje bušotine. Jedan od razloga zašto je stručnjacima teško da zaustave curenje nafte je to što se bušotina nalazi na velikoj dubini, od 1.500 metara.
Šteta od milijardu dolara
Direktorka američkog Instituta za geološka istraživanja Marsija Meknat, izjavila je da su ekipe naučnika utvrdile da iz bušotine „Dipvoter horajzon" dnevno ističe između 12.000 i 19.000 barela nafte, a ne 5.000 kako su tvrdili „Britiš petroleum" i savezna vlada. Prema tim podacima, dosad je u more isteklo između 77.000 i 122.000 tona nafte, čime je ova ekološka katastrofa postala najveća u istoriji SAD.
Prema nekim procenama, šteta koju je izazvalo curenje nafte, procenjuje se na više od milijardu dolara.
Predsednik Barak Obama trebalo bi da poseti saveznu državu Luizijanu u kojoj je zbog naftne mrlje pre nekoliko dana proglašena katastrofa u zoni ribolova. To bi trebalo da bude druga poseta Obame Luizijani od 20. aprila. Naime, to je druga savezna država po udelu u ukupnoj američkoj proizvodnji morske hrane i prva po količini isporučenih škampa, ostriga i rakova. U industriji morske hrane u Luizijani je zaposleno 27.000 ljudi, a njome se snabdeva oko 40 odsto američkog tržišta. Budući da je riba već počela da umire ili je zatrovana naftom, stanovnici te države imaće problema da zarade.
Obamina Katrina
Zbog prespore reakcije na katastrofu, administracija predsednika SAD je pod kostantnom paljbom javnosti, a curenje nafte u Meksičkom zalivu nazvano je Obamina Katrina.
- Preuzimam odgovornost. Moj posao je da obezbedim da se uradi sve kako bi se rupa začepila. To ne znači da će biti lako. Ne znači ni da će se rešiti odmah niti na način na koji bih to voleo. Ne znači da nećemo napraviti greške - pravdao se Obama pred novinarima.
Na meti kritika slično se našla i prethodna administracija predsednika Džordža Buša, nakon što je uragan Katrina u avgustu 2005. godine poharao Luizijanu i Misisipi, odnevši više od 1.500 života. Javnost se tada obrušila na Buša zbog spore reakcije na katastrofu.
Inače, sezona uragana, koja se predviđa u području pogođenom naftnom mrljom, sledeći je faktor koji naročito zabrinjava naučnike i dodatno komplikuje ekološku katastrofu u Meksičkom zalivu. Naime, ne može da se previdi kako bi se nafta tokom uragana kretala.
Profesor meteorologije Dženis Ivans smatra da bi uragan mogao da raširi naftu po površini mora ili bi, s druge strane, mogao da je pomeša s vodom, zbog čega bi potonula na dno. Oba moguća scenarija su katastrofalna. Ukoliko se pod uticajem uragana nafta bude širila po površina vode, zaprljaće obalni pojas, a ako se bude kretala ka dnu, uništiće kompletnu morsku floru i faunu.
