Izvor: Politika, 02.Dec.2014, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesna sudbina Metjua Milera
Koliko avantura mladog Amerikanca u Severnoj Koreji može pomoći relaksiranju napetih odnosa između dve zemlje
Najpre je izveštaj komisije Ujedinjenih nacija izneo podatke o maltretiranju kojem su podvrgnuti politički zatvorenici i „sumnjivi” građani u Severnoj Koreji. Usledila je inicijativa u UN da se odgovorni za kršenje ljudskih prava izvedu pred Međunarodni krivični sud u Hagu, a onda je Pjongjang zapretio novom nuklearnom probom. Negde u međuprostoru između velikih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reči i događaja ostalo je gotovo nezapaženo oslobađanje dvojice Amerikanaca iz severnokorejskog zatočeništva.
Slučaj jednog od njih Metjua Milera (25) posebno je zanimljiv i ni nalik tipičnoj priči o Amerikancu u Severnoj Koreji. Cela storija od njegovog ulaska, boravka i konačnog oslobađanja više podseća na sinopsis za neki holivudski triler nego na stvarni život. Na njegovom slučaju se takođe mogu posmatrati sve faličnosti odnosa Pjongjanga i Vašingtona i možda pronaći putokazi za njihovo unapređenje.
„Najveći strah sam imao od toga da me neće uhapsiti kada stignem”, ponavlja Miler novinarima tokom mnogobrojnih intervjua koje daje otkako se vratio u svoj rodni gradić u Kaliforniji.
„Pokušavao sam da ostanem u zemlji iako su želeli da odem. Prve noći su mi rekli: ’Želimo da odeš sledećim letom’.“
Severnokorejska državna novinska agencija KCNA je u aprilu emitovala vest da je na aerodromu u Pjongjangu zadržan američki državljanin nakon što je pokušao da preda zahtev za azil. Tačnost navoda je bilo nemoguće proveriti i malo ko je poverovao izveštaju strogo kontrolisanog medija. Milerovo svedočenje međutim pokazuje da je verzija događaja koju je donela KCNA – najvećim delom tačna.
U zemlju je, kako se ispostavilo, ušao sa turističkom vizom, a na aerodromu u Pjongjangu je iscepao pasoš i podneo zahtev za azil.
„Traženje azila je izgledalo kao savršen zločin. Dalo mi je oko mesec dana vremena u kojem nisam želeo nikakvu pomoć od SAD. Kasnije sam se međutim predomislio”, kaže Miler.
Plan je zahtevao detaljno osmišljavanje. Ni nalik drugim ljudima sa Zapada pritvorenim u Severnoj Koreji slučaj Miler je zadao glavobolje medijima koji su želeli da saznaju nešto više o glavnom protagonisti.
Oskudnosti informacija je kumovao i sam Metju Miler koji je učinio sve da na internetu zametne svaki trag o sebi, pre nego što se upustio u pustolovinu.
Čak je i turističkom operateru, specijalizovanom za putovanja Amerikanaca u Severnu Koreju, ostavio lažni telefonski broj za slučaj nužde. Manjak raspoloživih informacija odjeknuo je i među njegovim novopečenim domaćinima kojima je to bio krunski dokaz u prilog tezi da je Miler američki šijun. Zavereničko raspoloženje je podgrejala i beležnica u kojoj je mladić zapisivao
svoje misli poput aluzija da poseduje države tajne zemalja kao što su SAD i Južna Koreja. U izmaštavanju zapleta ipak je prekardašio pa su severnokorejski agenti bez problema utvrdili da su njegove beleške neutemeljene u realnosti.
„Može zvučati čudno, ali bio sam spreman na mučenje. Umesto toga dočekala me je ljubaznost i moj plan je propao”, priseća se on.
Najpre je proveo neko vreme u svojevrsnom kućnom pritvoru, a potom je izveden na sud. U montiranom procesu bez prava na žalbu osuđen je na šest godina teškog fizičkog rada. To je bio trenutak otrežnjenja kada je shvatio da njegov avanturizam može imati i fatalne posledice.
Noćna mora koju je iskusio u radnom logoru na obodu Pjongjanga završena je najvećim delom zahvaljujući angažmanu Džejmsa Klepera koji je vodi tajnu diplomatsku bitku za njegovo oslobađanje.
Kleper je kasnije izjavio da, čak ni kada je krenuo u Severnu Koreju, i kada je sve bilo dogovoreno, nije verovao da će zaista dovesti kući Milera i još jednog Amerikanca Keneta Bija. Bio je „naoružan” i kratkim pismom predsednika Baraka Obame u kojem on vlastima u Pjongjangu poručuje da će Vašington njihovo sarađivanje na ovom slučaju – shvatiti kao pozitivan gest.
Nakon što je misija uspešno okončana ostale su dileme o njenom značaju u svetlu svih događaja koji se na međunarodnoj sceni ovih dan dovode u vezu sa Severnom Korejom. Pojedini analitičari smatraju da je Pjongjang od slučaja „Miler” profitirao u najmanje jednoj dimenziji. Džejms Klaper, koji je i direktor Nacionalne obaveštajne službe, najviše je pozicionirani Amerikanac koji je došao u Pjongjang u toku poslednje decenije. Drugi smatraju da je velikodušno oslobađanje Milera i Bija u stvari samo varka kojom Severna Koreja želi da prikrije sistemska kršenja ljudskih prava za koja je optužuje izveštaj Ujedinjenih nacija.
Kakve god posledice da Milerovo putešestvije ostavi na odnose Vašingtona i Pjongjanga, činjenica je da bi njegova svedočanstva o unutrašnjosti verovatno najmisterioznije zemlje na svetu mogla da pomognu u njenom razumevanju i eventualnom izvlačenju iz izolacije. Moć neformalne, javne diplomatije, mnogo puta se pokazala efikasnijom od zvanične.
Metju Miler u isto vreme poručuje da za sada nije spreman da iznosi još detalja o svojoj severnokorejskoj avanturi i poručuje: „Možda ću jednog dana više pričati o tome, a možda to iskustvo zadržim za sebe.”
Dragan Vukotić
objavljeno: 02.12.2014
