Izvor: Politika, 09.Avg.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Civilni udar” u turskoj armiji
Premijer i predsednik države blokirali unapređenje grupe generala i admirala koji su pod istragom zbog navodnog pripremanja vojnog udara
Turska je dobila novog načelnika Generalštaba i komandanta kopnenih snaga, posle sporenja civilnih i vojnih vlasti o tome ko će biti izabran za čelne pozicije u armiji. Turski mediji prenose da je za novog načelnika Generalštaba imenovan general Išak Kosaner (65), koji je dosad bio komandant pešadije i žandarmerije, a ranije je bio i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komandant turskih snaga na severnom Kipru, dok će komandant pešadije biti general Erdal Džejlanoglu.
Ova imenovanja su usledila posle novog odmeravanja snaga između armijskog vrha i turske vlade u kojem su, iza zatvorenih vrata, prvi put visoki oficiri morali da ustuknu, da se pomire sa činjenicom da nedodirljiva armija više nije imuna od političkih uticaja kao što je to decenijama bila. Predlog vojnog vrha o unapređenju grupe generala i admirala nije dobio saglasnost premijera i predsednika republike.
Koplja su se lomila, daleko od očiju javnosti, oko novih postavljenja 19 visokih oficira, koji su osumnjičeni da su, kako je nedavno obelodanjeno, pripremali vojni udar. Prema tom scenariju, koji je otkrio list „Taraf”, generali su u saradnji sa svojim saradnicima u vojsci planirali da izazovu haos u zemlji, koji bi nastao posle podmetanja bombi u velike džamije, atentata na poznate ličnosti i provociranja Grčke tako što bi oborili jedan njen ratni avion. To je trebalo da posluži kao izgovor za izvođenje tenkova na ulice Ankare i Istanbula i obaranje premijera Tajipa Erdogana, koga sumnjiče da vraća zemlju u srednjovekovnu versku prošlost.
U armiji, bastionu moderne republike, od prvog časa zaziru od vladajuće Partije pravde i razvoja, koja ima duboke islamističke korene. U vladi odbacuju te optužbe i ističu da je to stranka desnog centra, koja je na vlasti od 2002. godine, muslimanska verzija zapadnih demohrišćana.
Zbog priprema udara, koje su vođene pod šifrovanim nazivom „Operacija kovački čekić”, pokrenuta je istraga protiv 102 aktivna i penzionisana oficira, među kojima su i 19 spornih generala i admirala.
U armiji opovrgavaju verodostojnost tog scenarija. To je, kažu, bio materijal za vojnu vežbu, odnosno jedan seminar. Ali tužioci i delioci pravde su bili neumoljivi: hitno su, pred sam sastanak, uputili naloge za privođenje visokih oficira kako bi ih saslušali. Mamutski proces u Istanbulu očekuje se krajem godine.
Vrhovni vojni savet, u kome pored 15 vodećih generala, sede premijer i ministar odbrane, predložio je da se unaprede osumnjičeni oficiri. Tome su se odlučno usprotivili premijer Tajip Erdogan i predsednik Abdulah Gul, koji smatraju da bi to bila izazovna poruka javnosti. Šta se sve odvijalo iza navučenih zastora, to novinarima ostaje samo da nagađaju, što oni obilato i čine.
Moćna armija – posle američke najveća u NATO-u – koja je u poslednjih pedeset godina oborila četiri vlade, prvi put je bila primorana da se brani, da ustukne pred pritiscima sa strane. Mnogi to već nazivaju „civilnim udarom” u vojsci, koji je konačno otvorio vrata za prisustvo politike među uniformama. Vremena su se očigledno promenila: uloga Vrhovnog vojnog saveta je dosad uglavnom bila da rutinski verifikuje unapređenja i da očisti svoje redove od islamista, a sada se bavio vodećim generalima, među kojima je i komandant moćne prve armije Hasan Igsiz, koji je odranije poznat kao protivnik sadašnje vlade zbog njenog islamističkog ishodišta. Umesto da postane oficir broj dva u armiji, on je po kratkom postupku pozvan u sud na saslušanje.
Jedan od pominjanih kandidata za vodeće pozicije u turskoj vojsci je bio i general Atila Išik koji je, u znak protesta zbog mešanja premijera u rad Vrhovnog vojnog saveta, zatražio da ode u prevremenu penziju.
„To je bila moja lična odluka”, pokušao je on da objasni taj svoj neočekivani potez koji je izazvao mnoga nagađanja.
Najnoviji razvoj mnogi sagledavaju u širim okvirima: armija gubi raniju ulogu u društvu. Pred najezdom nove vlastodržačke elite koja uporište traži i nalazi među biznismenima, u srednjoj klasi i među vernicima, pozicije gube stare kemalističke strukture predvođene generalima koje uporno ukazuju na preteći islamizam, iza koga stoji sadašnja vlada.
V. Lalić
objavljeno: 10/08/2010
