Izvor: BKTV News, 13.Jun.2012, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cincari tuže rumunsku vladu
Udruženje armanske (cincarske) zajednice u Rumuniji (ACAR) zatražilo je od suda da poništi odluku vlade kojom se ta zajednica onemogućava da stekne status nacionalne manjine.
- Arhiva -
Ovim statusom Armani bi dobili niz bitnih prava, među kojima i to da automatski imaju svog poslanika u parlamentu zemlje, kao što je to slučaj sa ostalih 18 priznatih nacionalnih manjina, osim najbrojnije – mađarske – koja je zastupljena preko svojih političkih stranaka.
Predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ACAR Stere Samara, inače poznati preduzetnik iz crnomorske luke Konstanca, tvrdi da je reč o jednom „začaranom pravnom krugu”, koji valja preseći. Sporna odluka vlade predviđa da svaka organizacija građana, koji smatraju da pripadaju nekoj nacionalnoj manjini, može da postane članica Saveta nacionalnih manjina tek kada je zastupljena u rumunskom parlamentu. A s druge strane, da bi bila zastupljena u parlamentu ta zajednica mora da bude članica Saveta nacionalnih manjina. Drugim rečima, nema izlaza.
Samara smatra da je ta „konstrukcija” veštačka i da je njen cilj da se spreči „očuvanje cincarskog nacionalnog identiteta”. Zvanično se u Rumuniji tvrdi da su svi Cincari zapravo Rumuni, da cincarski jezik ne postoji i da je „govor Cincara” samo jedno od narečja rumunskog jezika. Postoji i struja, koju predvodi poznati glumac Jon Karamitru, po poreklu Cincarin, a koja tvrdi da su Cincari „stari i pravi Rumuni” i da je pokušaj da se oni izdvoje iz rumunskog nacionalnog korpusa – prava diverzija.
Istorija Cincara, koje neki nazivaju „balkanskim Hazarima”, predmet je mnogih istraživanja i polemike među istoričarima i to ne samo onih balkanskih. Nekadašnje cincarsko središte, grad Moskoplje koji se nalazio na današnjoj albanskoj teritoriji, bio je oko 1700. godine jedno od najvećih i najprosperitetnijih urbanih centara jugoistočne Evrope. Imao je u to vreme više stanovnika nego Beč ili Atina, a Turci su ga 1788. sravnili sa zemljom i otad počinje cincarsko raštrkavanje.
Danas oni žive u Grčkoj, Albaniji, Makedoniji, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, ali i u zapadnoevropskim zemljama. Poznati su po čuvanju svojih tradicija, običaja, jezika, po marljivosti i po tome da su veoma lojalni zemljama u kojima su se skrasili.
Cincari su zastupljeni na međunarodnom nivou preko Saveta makedono-armana (CMA), koji je krajnje oštro reagovao na govor predsednika Rumunije Trajana Baseskua na plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu januara 2011. Govor koji je u medijima označen kao „skandal oko identiteta Cincara”.
„Savet makedono-armana (CMA) protestovao je zbog namere predsednika Rumunije da uputi demarše balkanskim zemljama koje se nalaze u procesu pridruživanja EU sa zahtevom da priznaju status rumunske manjine za Cincare, Vlahe, Istrorumune i Meglenorumune. CMA traži status nacionalne manjine za Cincare u Rumuniji”, prenela je tada rumunska novinska agencija Hot njuz.
CMA smatra Cincare za „balkanski regionalni narod koji ima svoj jezik, svoju kulturnu baštinu, svoj neponovljivi identitet”.
Cincarski jezik je jedan od najstarijih neolatinskih jezika na Balkanu, a najstariji dokument, koji upućuje na cincarski jezik, potiče iz 585. godine. Prvi potvrđeni natpis datira iz 1731. a cincarska gramatika objavljena je u Beču još 1813. Preko 50 živih pisaca Cincara danas objavljuju prozu i poeziju na maternjem jeziku, koji u sebi ima dosta grčkih, albanskih, pa i rumunskih reči (negde oko 20 odsto). Radio Bukurešt, u desetak svojih programa na stranim jezicima, svakodnevno emituje i na cincarskom jeziku.
Međutim, u određenim rumunskim krugovima postoji veliki otpor da se Cincari proglase za neki „drugi narod”.
„Cincari igraju tuđu igru, idu naruku nekim silama na Balkanu i hoće da izazovu domino efekat. Njihova pretenzija da se proglase nacionalnom manjinom u Rumuniji, pretvorila bi nas sve u neki migracioni narod, bez svoje matice”, tvrdi Jon Karamitru, predsednik Makedono-rumunskog kulturnog društva.
U razgovoru za „Politiku” Stere Samara je izneo ocenu da u Rumuniji živi oko 150.000 Cincara i da su oni treća po brojnosti nacionalna manjina posle Mađara i Roma. Najviše ih ima u Bukureštu, Konstanci i Temišvaru. Zvanični popis stanovništva ih ne izdvaja posebno tako da se njihov tačan broj ne zna.
Osvrćući se na sudski proces sa rumunskom državom, Samara je javno izjavio da će se, ukoliko rumunske sudske instance ne donesu pravednu odluku, „dospeti do Evropskog suda za ljudska prava, pa čak i do situacije da optužimo rumunsku vladu za proces asimilacije Cincara”.
Izvor: Politika
Tweet
