Izvor: Politika, 10.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri pobede Baraka Obame
Najneuspešniji izborni dan Hilari Klinton. – Uzlet upornog Majka Hakabija
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. februara – Pristalicama Hilari Klinton zastao je dah: Barak Obama je juče sa 4:0 porazio njihovu favoritkinju u novoj rundi predizbornog nadmetanja demokrata za predsednika SAD. Pobeda ilinoiskog senatora nad njujorškom koleginicom se, doduše, nagoveštavala ali se nije očekivalo da će biti toliko ubedljiva kakvo se ispostavilo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Prosto ju je „slistio”: u severoistočnoj saveznoj državi Vašington i središnjoj Nebraski osvojivši više od dve trećine glasova, na teritoriji Devičanskih ostrva sakupio je gotovo 90 procenata, a u Lujzijani je konkurentkinju nadmašio sa takođe velikom razlikom u glasovima od 57:36 odsto. Bio je to njegov najuspešniji a njen najneuspešniji dan u dosadašnjem međusobnom nadmetanju, koje se doživljava kao istorijsko zbog mogućnosti da prvi put na čelu SAD ne bude beli muškarac, nego – jedna žena ili crnac.
Nije bajka. „Obama je realnost a ne bajka” – prokomentarisao je bivši virdžinijski guverner (prvi crnac na takvom položaju u SAD) a sada gradonačelnik Ričmonda, Daglas Vajlder, svojevremene omalovažavajuće opaske Bila Klintona na račun rivala svoje supruge. Do pred sam početak stranačkog izjašnjavanja, Hilari je važila za „apsolutnog favorita” da bi se sada pokazalo kako je to bila „anketna bajka”, suprotna onome što se upravo događa – da se Obama iskazuje kao ravnopravan suparnik, s rastućim šansama.
Kako je došlo do preokreta – pitanje je na koje još nema jednodušnog odgovora. Među mogućim razlozima se, pri tom, najčešće navode – Obamina veća uverljivost u pravcu obećanih promena i da, za razliku od Klintonove koja „izaziva polarizaciju”, on predstavlja „objedinjavajuću ličnost”.
I on sam insistira na takvim prednostima. Odbacuje teze da se diferencijacija između njega i Klintonove svodi na linije razdvajanja rasa i polova, a juče je u slavlju istakao da je on jedini izborni akter koji nudi „stvarne promene”.
Posredno je „potkačio” pri tom i neposredno mu konkurentnu bivšu „prvu damu” i republikanskog favorita, veterana, Džona Mekejna. „Na ovim izborima se opredeljujemo ne prema tome ko ima više iskustva u Vašingtonu, već po tome ko može da promeni Vašington”, poručio je uz refrenski poklič na svojim masovkama: „Da, mi možemo!” „Ovoga puta smo pobedili i na severu i na jugu i između”, poručio je Obama pristalicama, pozivajući „bazu” da njegov pohod većinski podupru i u utorak, kada se izjašnjavaju stranački birači u prestoničnom Vašingtonu i susednim državama Merilendu i Virdžiniji. Istraživanja javnog mnjenja daju mu prednost i u tom troboju, ali"
U Demokratskoj partiji se širi bojazan da je na pomolu „mrtva trka” između njega i Klintonove i da bi nastavak takvog neuobičajeno neizvesnog duela, mogao da izazove „poprilične neprilike u stranci”, pa i da poveća šanse republikanaca, uprkos nepopularnosti njihovog sadašnjeg lidera Džordža Buša, da zadrže vlast u Beloj kući. Iako je izgubila duele u većini dosadašnjih izjašnjavanja po saveznim državama, njujorška senatorka, naime, i dalje prilično dobro stoji jer je pobedila u državama (kao što su Njujork i Kalifornija) koje daju najveći broj delegata za stranačku konvenciju, gde se krajem avgusta imenuje predsednički kandidat demokrata.
Računice su još nesigurne – kako zbog komplikovanog obračunavanja glasova, tako i zbog značaja „superdelegata”, koji nisu izabrani izjašnjavanjem „baze” već su status obezbedili na osnovu partijskih i državnih funkcija. Prema najčešće citiranoj evidenciji Asošijeted presa, ukupno uzev, Klintonova je još u vođstvu sa 1.095:1.070 delegata.
Prednost ima zahvaljujući većem broju „superdelegata” (213:129). Ali, pored prednosti da su delegirani bez izglasavanja u tekućoj kampanji, oni imaju još jedno preimućstvo – mogu i da promene stranu, pa da podrže i pretendenta protiv koga su se prethodno borili"
Rukovodstvo demokrata bi da izbegne dramu na konvenciji. Da se ne dogodi da o predsedničkom kandidatu odluče imenovani i da se tako devalvira iskazana volja stranačkih birača.
Taj vrh je posebno zabrinut i zbog drugih mogućih neželjenih posledica. Na primer, da beskompromisna borba između Klintonove i Obame dovede do toga da mnogi podržavaoci poražene strane, budu toliko razočarani da ne izađu na izborni finale, a da neki među njima čak „iz inata” daju glas republikancu.
Podseća se, ujedno, na različite „izvore podrške”. Za Klintonovu mahom glasaju, navode istraživači – žene (pre svega belkinje), imigranti iz Latinske Amerike i njihovi potomci, stariji građani i sloj nižih kvalifikacija. Uz Obamu su, računa se, većinom muškarci (a crnci gotovo „listom”), mladi, kao i pripadnici imućnijeg staleža"
U međuvremenu, republikanci su prionuli na „zbijanje redova”. Posao im olakšava okolnost da Džon Mekejn ima „gotovo nedostižnu” prednost po broju delegata: 719, dok je drugoplasirani Majk Hakabi osvojio 234 a treći Ron Pol 14 takvih mandata za konvenciju početkom septembra.
Uporni Hakabi je, međutim, jučerašnjim uzletom donekle osporio takve računice. Pobedio je u Lujzijani i Nebraski, a Mekejn u državi Vašington.
Gledano po broju „zakletih” i „ćudljivih” učesnika završnih konvencija, izborni maraton je u obema strankama ušao u drugu polovinu nadmetanja. Za predsedničku nominaciju demokrata potrebno je 2.025 (vodeća ima 1.070) delegatskih glasova. Njegovom konkurentu među republikancima neophodan je 1.191 (vodeći je osvojio 719) takav glas.
M. Pantelić
[objavljeno: 11/02/2008]
