Izvor: N1 televizija, 28.Sep.2018, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenzus veće pitanje od ishoda referenduma u Makedoniji
Doktorand na Fakultetu političkih nauka Mitko Arnaudov i novinar Goran Lefkov izjavili su za Dan uživo TV N1 da je veće pitanje da li će na referendum o promeni imena Makedoniji izaći dovoljan broj birača nego da li će većina glasati za.
Arnaudov je objasnio da je reč o savetodavnom referndumu što otvara prostor vlastima da čak i u slučaju da ne uspe, sprovedu ustavne promene i promenu imena kroz parlament.
Međutim, kako dodaje, upravo je referendum olakšao >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << poziciju i vlasti i opoziciji, jer su odgovornost prebacili na građane. Međutim, u slučaju neuspeha referenduma, za ustavne promene biće potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, što znači da su vlasti potrebni i glasovi opozicionih poslanika.
Pitanje je, kaže Arnaudov, šta vladajuća koalicija u tom slučaju može da ponudi najvećoj opozicionoj stranci VMRO-DPMNE dda bi dobila podršku za ustavne promene u parlamentu, tako da ne isključuje mogućnost vanrednih parlamentarih izbora.
Podseća i da je VMRO-DPMNE zauzeo neutralnu poziciju u referendumskoj kampanji, odnosno da su ostavili građanima da glasaju po svojoj savesti, iako je desno krilo stranke pokušalo da vodi kampanju za bojkot refereduma.
S druge strane, vladajući SDSM zajedno sa koalicionim partnerom – albanskom partijom DUI, vodio je agresivnu kampanju da se izađe i glasa na referendumu, ali Arnaudov ističe da je i dalje veće pitanje da li će se dostići ustavni cenzus od 50 plus jedan odsto izašlih birača, nego da li će većina onih koji izađu na referendum glasati za dogovor sa Grčkom.
Dosta diskusije pokrenulo je i referendumsko pitanje - "Da li ste za članstvo u EU i NATO sa prihvatanjem Dogovora Republike Makedonije i Republike Grčke" – a Arnaudov ukazuje da je Ustavni sud Makedonije ipak doneo oduku da je pitanje u skladu sa ustavom, odnosno da je logično i da jedna stvar u pitanju zavisi od druge. Takođe podseća da i pitanje na referendumu 1991. nije bilo jednostavno, već je glasilo: “Jeste li za suverenu i nezavisnu Makedoniju, s pravom udruživanja s nezavisnim državama Jugoslavije?”, jer je postojao strah da li će većina građana prihvatiti izlazak iz jugoslovenske federeacije.
Pored toga, Arnaudov ističe da su brojni evropski zvaničnici koji su u pretgodnom periodu posetili Makedoniju istakli da je dogovor sa Grčkom pitanje svih pitanja, te da postoji opasnost da će Makedonija, u slučaju neuspeha referenduma, postati druga Severna Koreja.
Arnaudov istiće da to, međutim, sigurno neće biti kraj barijera, pre svega na putu ka članstvu u EU, dok je pitanje članstva u NATO praktično zatvoreno još 2008. i čeka se samo realizacija dogovora s Grčkom.
Dodaje i da bi Makedonija, prema dogovoru sa Grčkom, do kraja godine trebalo da izvrši ustavne promene, odnosno promenu imena države, dok bi se ostali elementi dogovora sukcesivno realizovali u narednih pet do deset godina, kako se budu otvarala pregovaračka poglavlja sa EU.
U Dan uživo uključio se i novinar iz Skoplja Goran Lefkov koji je rekao da je atmosfera uoči referenduma u nedelju poprilično mirna, te da on lično ne očekuje da će na dan glasanja biti nemira.
Kaže i da ne očekuje iznenađenje oko izjašnjavanja na referendumu, odnosno da je izvesno da će većina ljudi glasati za dogovor sa Grčkom, ali da je i dalje veliko pitanje da li će na birališta izađi neophodnih 50 odsto plus jedan glasača.
Lefkov, naime, ističe da ima dosta ljudi koji su imali velika očekivanja od vlade Zorana Zaeva, ali da su to urušile korupcionaške afere koje su izbile u nekoliko ministarstava.
Bez obzira na ishod referenduma, Lefkov kaže da Makedoniju posle toga očekuje složen proces promene ustava, kako bi otpočela pregovore sa EU u junu 2019. i kako bi tokom iste godine postala punopravna članica NATO.
.jpg)
