Izvor: TvojPortal.com, 29.Mar.2011, 01:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čega se pametan stidi...
(koreni.net) Zašto bi Srbija morala da se zabrine nad svojim "izvoznicima mirnih revolucija", i nad svojim putem, uopšte?
Vest da je srpski pokret Otpor inspirisao pobunjenike da na "demokratski način" svrgnu dosadašnju vladu u Egiptu i drugim arapskim zemljama zahvaćenim nemirima, je prostrujala svetom.
Naši otporaši se otvoreno stavljaju na stranu opozicije koja na "miran demokratski" način ruši diktatorske režime. I sad je pitanje morala >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << i lepog vaspitanja da li je dobro i umesno mešati se u unutrašnje poslove drugih država, jer ovo što rade "otporaši" (ili "psi mira" kako ih negde nazivaju) je upravo to: mešanje u unutrašnje stvari suverenih zemalja u svrgavanju njihovih legalnih vlada.
Ko su, naime, ti ljudi koji sebi daju za pravo da destabilizuju zemlje svojim "učenjem" o mirnoj tranziciji i da pri tom na Srbiju, ovako slabu i nemoćnu navale i teret terorizma? Ima li Srbija više snage da izdrži tu vrstu tereta?
Ne zaboravimo, u svakoj zemlji gde oni zasejavaju "seme demokratije" postoje "za", i "protiv" snage. Šta ako se neko od njih oseti pozvanim da na nekakav bombaški (ne daj Bože!) način pošalje odgovor Srbiji i njenom čedu Otporu odnjihanom u tajnim službama SAD, Velike Britanije i Nemačke? Srpski narod je svašta prevalio preko glave za ovih dvadesetak godina, a posebno posle njihovog pobedonosnog uterivanja demokratije od petog oktobra naovamo. Ne zaboravimo, bilo je tada i pitanje trenutka hoće li se Srbija naći u vrtlogu građanskog rata, čemu bi se veoma radovala Madlen Olbrajt koja je jednom prilikom skoro otvoreno pozivala na građanski rat rekavši da "Srbima treba pustiti malo krvi". S takvim "prijateljima" Srbije su sarađivali ’Otporaši’. I danas se sećam jednog od predvodnika te "plišane revolucije" kako u odrpanim patikama i pohabanoj kožnoj jakni predvodi studente. A danas taj čova ima džipove, vilu i lično obezbedjenje i naravno, poslanik je u srpskom parlamentu. Ima čak i svoju stranku, a prema stavovima koje iznosi na skupštinskim sednicama, nije teško pogoditi za čije se interese ta stranka zalaže. Svima njima, otporašima, koji su posle tog "mirnog tranzicionog prevrata" došli na vlast, odjednom je enormno porastao konto u bankama, dobili su prvo zaposlenje kao potpredsednici vlade ili ministri važnih resora u državnoj upravi i šepurili se "znanjem" i umešnošću, koje je na delu u Srbiji dalo gorke plodove siromaštva. Svuda gde su prošli, ostali su njihovi smrdljivi tragovi koji su od Srbije napravili koloniju trećeg sveta, i još se time ponose. Ubeđuju nas da biti kolonija i nije tako loše, jer u njoj bar ima posla!
Kad sam na televiziji "Kopernicus" pre neki dan gledala protest radnika zaposlenih u fabrici "Jura" kojom se ministar Dinkić hvalio kao svojim čedom, bila sam zaprepašćena surovošću koju južnokorejske gazde sprovode nad našim radnicima. Tvrde da su naši radnici loši, ne dozvoljavaju im sindikalno delovanje, a svako ko se uhvati u takvim akcijama biva najuren sa posla. Na nacionalnoj, Tijanićevoj, televiziji ("Vaše pravo da znate sve") prikazani su razgovori sa radnicina u pogonu, koji u kameru govore da su "zadovoljni i da primaju plate na vreme". A onda nas novinar obaveštava da prosečna plata u "Juri" iznosi (zamislite!) oko dvadeset hiljada što je malo ispod dvesta evra. A ako se radnik potrudi, a to znači da radi i po dvanaest sati, može zaraditi i čitavih trideset hiljada dinara, dakle malo ispod trista evra! Sa tolikom platom se ne mogu pokriti troškovi države, koja od nas građana naplaćuje skupe usluge struje, grejanja, poreza na vilajet koji ovde, izgleda, plaća samo sirotinja. Jer od velikih, država ne sme da potraži porez. Izmislili su i novinu u Čačku da za neplaćen račun od nekih 500 hiljada dinara oduzimaju stan ljudima kojima su, prethodno, oduzeli pravo na rad te nemaju odakle da im plaćaju dažbine.
A doskorašnji ministar ekonomije se hvalio kako je "Juri" ( i svima koji dođu u Srbiju da investiraju) platio deset hilada evra po zaposlenom. Ako "Jura" isplaćuje radnicima po dvesta evra mesećno, to znači da im za 50 meseci Srbija obezbeđuje plate, a ne "Jura". I da li će ta "Jura" da ostane u Srbiji posle tih pedeset meseci, ili će da jurne van Srbije, noseći kajmak sa sobom?
Takvu su nam stvarnost doneli ovi "psi mira" koji bez stida idu po svetu i obučavaju disidente suverenih država zarad nekih tuđih interesa, i naravno, svojih budželara, kako da "mirnim, nenasilnim" putem ruše svoje legalne vlade.
Kakvi su to "demonstranti" u Libiji koji su naoružani protiv legalnog režima? Da li postoji neko u Srbiji koji posle užasnih dezinformacija o našoj zemlji može da poveruje u laži belosvetskih novinara koji izveštavaju iz Libije da je već 6000 ljudi poginulo, da se pokrenula masa od 150 hiljada, da je tamo humanitarna katastrofa?
Irak, Srbija, Libija, ko je sledeći?
Sve je to već viđeno i na našim leđima oprobano. NATO alijansa, najveća teroristička a legalna vojna organizacija, koja je bombardovala bez mislosti civile u Srbiji i pri tom se pravdala da se "mora imati stomak za kolateralne štete", približava se kao orao lešinar vodama Libije i traži modus kako da mimo Saveta bezbednosti UN bombarduje Libiju. Da krene u još jednu terorističku akciju. Da bombarduje gradove i civile. U drugoj državi, koja nije njihova, niti članice saveza na bilo koji način vojno ugrožava. Zarad nafte, zarad njihovih baza, jer im je opstanak u Avganistanu neizvestan. I sad se pitam: Irak, Srbija, Libija, koja je država sledeća na redu da se bombarduje? Jer, Obama razmatra mogućnost vojne intervencije na Libiju. A to znači pokretanje NATO alijanse u "borbi" za demokratiju.
Svet bi trebalo da zaustavi tog vojnog mastodonta koji postoji bez ikakve potrebe, jer svojim delovanjem nije dokazao da se zalaže za mir. Naprotiv! Obama sada razmišlja o vojnoj pomoći demonstrantima kako bi Libijce gurnuo u međusobne obračune, građanski rat!
Sve terorističke organizacije kao i diktatorske režime u Latinskoj Americi oni su podržavali. Podržavali su Al Kaidu kad im je odgovaralo, podržavali su mudžahedine u Avganistanu kad im je odgovaralo da se bore protiv Sovjeta. Još uvek podržavaju terorističku OVK i njene čelnike. A OVK je zaprepastila svet svojim zločinima protiv čovečnosti i divljaštvom. Dokaz da je podržavaju je i njihovo učešće u pregovorima Beograd - Priština. Šta traže oni preko okeana, da li su se proglasili gospodarima planete pa na svakom kraju se oseća njihov "blagotvoran" uticaj? Gde god je stupila njihova vojnička čizma, tu je nastao haos. Setimo se šta su učinili od Iraka, uređene i bogate zemlje.
Uveli su u Irak "demokratiju", od koje je umrlo 500 hiljada dece i gde narod i dalje umire od posledica bombardovanja osiromašenim uranom, a deca se danas rađaju sa užasnim anomalijama. Takvu istu ("demokratiju") će uvesti u Libiju, jer je to tražila Gadafijeva opozicija. I nama su uterali "demokratiju" koju je tražila opozicija od koje nam narod umire od gladi i boleština koje su nam oni doneli uz osiromašeni uran, a ljudi se ubijaju jer nemaju para da plate račune. OVK, transformisana u Kosovski zaštitni korpus je i danas pod američkim patronatom, za Hašima Tačija se nije organizovao ad hok Haški tribunal da mu se sudi zbog nezapamćenih zločina trgovine ljudskim organima, jer, postoji pretpostavka nevinosti! Dik Marti je prezentovao dokaze o stravičnim zločinima nad Srbima, naša vlada vrlo mlako traži kažnjavanje počinioca, a SAD smatraju da niko nije kriv dok se to ne dokaže. Za naše ljude, Srbe, takva pretpostavka nije postojala, i čitav državni i vojni vrh Srbije koji se suprotstavio NATO agresiji nalazi se u haškom kazamatu sa preko hiljadu godina robije i presudama kojima im se osporavala odbrana zemlje. Posle ulaska NATO na Kosovo 1999. godine albanski teroristi su se upustili u veliku "kampanju odmazde" čiji je je cilj izgon Srba iz Kosova i Metohije i sprečavanje njihovog povratka, uz svesrdno sudelovanje licemerne Evrope.
Sad se i za Gadafija priprema optužnica, a poternica je već izdata. Sve je viđeno i iznenađenja nema. Samo je ovaj svet zaplašen, živi u strahu od gubitka posla, od gubitka slobode, od bombardovanja, terorista i čega sve ne a što mu se servira sa malih ekrana, ili što već doživljava u realnom životu, u ovakvoj Srbiji.
Danas, 12 godina posle NATO "milosrdne" akcije u cilju zaštite terorističke OVK i nesrećnih Albanaca od srpske represije, od posledica njihovih bombarderskih akcija nad Srbijom umire godišnje sve više mladih ljudi od karcinoma. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od 2002. dо 2008. godine uočen je porast stope smrtnosti u Srbiji od malignih tumora za 20,2%.
Srbija se, ipak, intenzivno približava NATO paktu i s njim na neki način i sarađuje. Iako je velika većina građana protiv. Iz vlade stižu poruke da treba da se gleda napred a ne unazad, i da bi radi našeg puta u Evropsku uniju bilo poželjno da se zaboravi teroristička bombarderska akcija NATO pakta na našu zemlju. Kao da je posle 5. oktobra izvršen masovni izgon srpskog naroda koji je, inače, postojao u svesti pre tog datuma. Kao da je posle toga ovde doseljen neki drugi srpski narod koji ništa od toga nije doživeo, te treba sve da zaboravi. Da zaboravi umiranje svojih dragih zbog nemogućnosti da se plate skupi lekovi, zbog neispravnih aparata za zračenje, zbog nedostatka posla, zbog sve veće patnje i oskudice.
Međutim, pitanje ulaska Srbije u tu mastodont vojnu organizaciju, koja štiti najviše korporativni capital, pre svega SAD, je veoma osetljivo pitanje i spada u domen političke fantastike. Prikriveni lobista za ulazak Srbije u NATO je ministar Šutanovac, a u srpskom parlamentu određeni poslanici to otvoreno priželjkuju. Ministar Šutanovac sa svojim načelnikom Generalštaba, generalom Miletićem, posetio je američki nosač aviona "Enterprajz" sa koga su nam doletale krilate rakete, i uživali su u tehničkim i borbenim performansama posade i tehnike na brodu. Ali oni nisu bili u priči iz 1999. godine. Tada, bili su to oni koji su branili zemlju od agresije NATO, a to su neki drugi Srbi i srpski oficiri, koji danas zbog toga čame u haškom kazamatu.
