Izvor: Blic, 21.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buša dočekuje 'Osovina mira'
Buša dočekuje 'Osovina mira'
BERLIN - '22.i 23. maja predsednik SAD Džordž V. Buš dolazi u Berlin. To je dobar povod za masivan protest. Dajte da njegovu posetu, raznovrsnim i šarenim otporom, pretvorimo u fijasko', stoji na internet- strani, na kojoj su se oglasile mnogobrojne organizacije, udružene u ‘koaliciju’ čiji je cilj da boravak američkog predsednika u Berlinu iskoriste za protest potiv aktuelne američke spoljne politike. Njihove jasne i glasne poruke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upućene su, naravno, i vladi kancelara Šredera, koja se, odmah posle 11. septembra, izjasnila za ‘neograničenu solidarnost’ sa takvom politikom. S druge strane, kandidat za kancelara, Edmund Štojber proglasio je kancelara direktno odgovornim za ‘masivan protest’, koji se u Berlinu priprema, i time dao do znanja da ova poseta može imati dalekosežne unutrašnje-političke posledice.
Iako dve glavne skupine demonstranata, ‘Osovina mira’ i ‘Kauboji mira’, imaju nazive koji više podsećaju na rok-sastave, nego na političke organizacije, vlast i mediji, zabrinuti za očuvanje američko-nemačkog prijateljstva, ništa ne prepuštaju slučaju. U Berlinu će se okupiti preko deset hiljada dobro opremljenih policajaca iz cele Nemačke da bi sprečili ulične izgrede za vreme posete američkog predsednika, a ugledni 'Frankfurter Algemajne Cajtung' objavio je u subotnjem izdanju tekst u kojem je pređašnje antiameričke demonstracije predstavio kao delo sovjetske i istočnonemačke tajne službe. Dakle, ko se danas u to upušta, mogao bi se, u najmanju ruku, smatrati sledbenikom ovih mraćnih ideologija i službi...
‘Osovina mira’, koja je nastala kao replika na nesrećnu Bušovu kovanicu ‘osovina zla’, i ‘Kauboji za mir’, koji aludiraju na Bušovo teksaško poreklo i sklonost ka upotrebi sile, ne mare mnogo za pretnje koje dolaze s najvišeg mesta, od samog kancelara Šredera, da će policija energično intervenisati protiv izgrednika. Oni, doduše, ne obećavaju sukobe i nerede, ali pojedine grupacije unutar ove ‘koalicije’ ne isključuju ni to. Glavne demonstracije protiv Buša zakazane su za utorak popodne. Proglas ‘Osovine mira’, upućen preko interneta, počinje rečima ‘ Nećemo vaše ratove, gospodine predsedniče', a završava se pokličem 'nećemo ratove uopšte'. 'Kauboji mira', koji su objavili poster na kojem je Buš sa teksaškim šeširom i dva pištolja u ruci, najavili su svoj protest za četvrtak popodne, kad će američki predsednik već napustiti Berlin. Pojedini poslanici vladajućih stranaka, socijaldemokrata i Zelenih, već su obavili ‘akademski’ deo protesta protiv američke politike. Petnaest poslanika Zelenih, na čelu sa potpredsednicom Bundestaga Antje Folmer, objavilo je Otvoreno pismo Bušu, u kojem mu zameraju da ne vodi računa o ljudskim pravima u borbi protiv terorizma, da odbija osnivanje Međunarodnog krivičnog suda, da ne podržava novu klimatsku i energetsku politiku, i upozorili ga da neće podržati eventualni napad na Irak. Protestnu poruku Bušu je u poslaničkim redovima socijaldemokrata potpisalo svega osam poslanika, mlađih pripadnika tzv. partijske levice.
Centralna tačka Bušove posete Berlinu biće njegov govor u Bundestagu, u kojem se očekuje da će biti najavljeni novi ili bar budući principi američke politike prema Evropi i transatlantskoj saradnji. Buš se neće, za razliku od Klintona, ‘mešati’ s narodom, ali su ljubazni berlinski domaćini i nemački Telekom učinili sve da se predsedniik oseća kao kod kuće: kad bude bacio pogled kroz prozor predsedničkog apartmana u hotelu ‘Adlon’, koji se nalazi pedesetak metara od Brandenburške kapije, Buš će, iza kapije,moći da vidi projekciju Bele kuće, u prirodnoj veličini. Od njega se očekuje da, pritom, obrati pažnju i na poruku, zapisanu na Brandenburškoj kapiji, kojom će biti podržana optička iluzija: 'Svet postaje sve bliži' .B. Milošević Predsednici SAD u Berlinu
Prvi američki predsednik koji je posle II svetskog rata posetio Berlin bio je Džon Kenedi. On je 26. juna 1963, dve godine posle podizanja Zida, na trgu koji danas nosi njegovo ime, izgovorio pred nekoliko stotina hiljada okupljenih građana, na nemačkom, 'Ja sam Berlinac' i postao simbol američke podrške slobodi ovoga grada. Ričard Nikson je Berlin posetio u februaru 1969. i za sobom ostavio rečenicu da je, uprkos Zidu, 'Berlin jedan grad, jednog naroda'. Džimi Karter je u Berlinu bio u julu 1978. i u govoru u kongresnoj hali izrazio nadu da će 'Zid uskoro pasti'. Karter je posetio i spomenik ‘vazdušnom mostu’, koji se nalazi pred aerodromom Tempelhof, gde je rekao: 'Što god bilo, Berlin će biti slobodan.' Ronald Regan je tri puta posetio Nemačku, a dva puta bio u Berlinu. Prilikom prve Reganove posete Nemačkoj (jun 1982), došlo je i do prvih antiameričkih protesta. U Bonu se okupilo 400 hiljada demonstranata, a u Berlinu je, takođe, bilo protesta i transparenata na kojima je pisalo 'nemoj plakati, ako ovaj padne'. Prilikom druge posete (jun 1987), povodom proslave 750-godišnjice postojanja Berlina, Regan je, u obraćanju pred Brandenburškom kapijom, pozvao sovjetskog vođu Gorbačova da ukloni zid. Uprkos tome, oko 50 hiljada Berlinaca protestovalo je protiv njegove politike.
Bil Klinton je za osam godina svog predsednikovanja čak pet puta bio u Nemačkoj, a tri puta u Berlinu. Godine 1994. izjavio je pred 50 hiljada ljudi, okupljenih pred Brandenburškom kapijom iza koje više nije bilo Zida, da je 'Amerika na vašoj strani, sada i uvek'. Godine 1998, 14. maja, i Klinton se našao pred spomenikom ‘vazdušnom mostu’, gde je izgovorio na nemačkom: 'Berlin ostaje Berlin.' Klinton je boravio u Berlinu i u junu 2000, na međunarodnoj konferenciji o modernom upravljanju .
