Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Braća po NATO-u
Od našeg specijalnog izveštača
Bukurešt, 5. aprila – „Da li ste sada prvi put u Bukureštu”, upitao me je čovek iz rumunskog protokola dok sam ispijao čašicu dobrodošlice u hotelu „Fenicija”.
– Ne, prvi put sam bio 1984. godine radi intervjua sa generalom Vasile Mileom, načelnikom Generalštaba vaše vojske, pa posle u avgustu 1989. radi intervjua sa predsednikom Nikolaeom Čaušeskuom. Dva meseca kasnije bio sam opet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Bukureštu zbog intervjua sa njegovim bratom, generalom Ilieom Čaušeskuom. Onda ste predsednika ubili, ali ne znam je li još živ njegov brat?
„Zanimljivo, ali ne razumem šta hoćete da kažete?"
– Baš ništa, samo da kada god dođem i odem iz Bukurešta posle nešto propadne.
Gospodin iz protokola čudno me je pogledao i brzo se udaljio.
Ima neke istorijske simbolike u glavnom gradu Rumunije. Kao da se istorija Balkana ponavlja upravo u Bukureštu. Naime, posle balkanskih ratova 1913, Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena između balkanskih saveznika. Sada je Makedonija zbog stava Grčke ostala uskraćena za pristupnicu u NATO. U jednom trenutku i Albanija je bila sporna za ulazak u Alijansu, pa je Turska najavila veto za ulazak Hrvatske, ako se pozivnica ne uputi i Albaniji, i ako Grčka nastavi da blokira Makedoniju. Onda su Turci ipak donekle popustili, jer je odlučeno da Albanija ipak dobije pristupnicu.
Makedonci su sve to u Bukureštu shvatili kao pravu nacionalnu i političku katastrofu. I to raspoloženje uopšte nisu skrivali.
„Sada nam ostaje samo da pravimo federaciju sa Srbima”, u prolazu mi je izjavio jedan ugledni makedonski novinar. Za razliku od Makedonaca, Crnogorci su bili ponosni i zadovoljni dobijanjem „intenziviranog dijaloga”. Baš kao i BiH.
U lobiju hotela delegacije i novinari iz nekadašnjih jugoslovenskih republika sedeli su za udaljenim stolovima bez ambicije da se barem međusobno pozdrave. Kao da bi to neko sa strane okarakterisao kao nedozvoljen akt. Ili, male zemlje, velike ambicije, sitne duše.
Na posebnoj panel-diskusiji Transatlantske bukureštanske konferencije posvećenoj Kosmetu Goran Svilanović je, na neki način, branio stavove i predloge ministra za Kosmet u Vladi Srbije Slobodana Samardžića rekavši „da je i taj predlog bolje rešenje od onoga šta sada postoji na terenu”. Veton Suroi se sa time nije složio. Sutradan, na drugoj panel-diskusiji, Suroi je u sali seo odmah ispred delegacije Srbije.
– Gospodine Suroi sedite kod nas, pa vi ste naš”, pozvao sam ga da se premesti.
„Jeste, pa da mi vi onda čuvate leđa!"
U lobiju hotela „Fenicija” domaćin je ostavio reklamni materijal o NATO-u, samitu i Rumuniji. Knjige, brošure, filmovi, značke, suveniri. Jedan rokovnik ima na unutrašnjim stranicama kartu Rumunije i susednih država. Za nas piše Srbija, a ispod Jugoslavija.
Da se zna kada je to bilo kada nismo trčali po lobijima hotela kao prosjaci. Svi!
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 06/04/2008.]
