Izvor: Politika, 15.Maj.2012, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borci protiv sistema otimanja
Na godišnjicu pokreta nezadovoljnika mnogi im predviđaju krah, dok pojedinci veruju da će uspeti da oslobode demokratiju od berzanskog diktata
Prve večeri, u subotu, na madridskom trgu Vrata sunca, bilo ih je više od sto hiljada i trebalo je tu da ostanu sve do danas – 15. maja.
Pokret 15-M, „Nezadovoljni” ili „Prava demokratija sada”, koji danas obeležava godišnjicu, imao je ideju da trodnevnim kampovanjem uz radionice uživo iskristališe ideje za dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delovanje. Po nalogu vlade konzervativnog Marjana Rahoja, zavedena je neka vrsta policijskog časa. Organi reda nisu dozvolili da „nezadovoljnici” na trgu dočekaju sunce. Evakuisali su ih pre nego što je svanulo.
Druge večeri preko Tvitera i društvenih mreža pozivali su jedni druge da se okupe već u pet. Došlo ih je znatno manje i opet su rasterani, poneki i uhapšeni pre zore. Slični protesti organizovani su u Barseloni, Bilbaou, Malagi i Sevilji, ali i u mnogim evropskim gradovima, kao i u Brazilu i Čileu.
Pobunjenici protiv postdemokratskog društva prvi put su zaposeli trgove i ulice u Madridu pre godinu dana. Iako je njihova akcija uz odlučujuću ulogu društvenih mreža, slična onome što se događalo na trgu Tahrir u Kairu, razlika u ciljevima je velika. „Arapsko proleće” je srušilo diktatore i autoritarne režime. Ali cilj evropskih a, neki mesec kasnije, i američkih okupacija jeste da sruše diktat finansijske sile nad politikom i da oslobode demokratiju, kako je to još prošle godine opisao nekadašnji levičar i bivši španski premijer Felipe Gonsales. Oni se, piše on, bore protiv ovakve demokratije, kakvu tek žele da osvoje pripadnici „arapskog proleća”.
Za sada je ovaj pokret postigao globalnu medijsku pokrivenost, ušao u diskurs mnogih predsedničkih kampanja, probudio uspavane filozofe, pisce, reditelje, analitičare, desne i leve ideologe, prodrmao savest pojedinih multimilijardera i dobio punu podršku nekih od najuglednijih ekonomista na svetu.
I leva i desna partijska rukovodstva zameraju okupatorima što nemaju „strukturu”. Upravo je u tome suština, odgovaraju iz raznih delova sveta nezadovoljnici. Oni neće vođu, a organizovani su strogo horizontalno. Odlučuju konsenzusom na uličnim skupštinama, koje se sazivaju preko virtuelnih veza.
Mnogi su zaključili da su vremena suviše ozbiljna za logorovanje i egzibicije, a pokret 15-M izjednačuju sa modernom verzijom hipika ili „decom cveća”. Ali jedan od najuglednijih španskih analitičara Injaki Gabilando smatra da je njihova dijagnoza o stanju demokratije „perfektna” te da zato, bez obzira na to koliko ih se večeras skupi na Trgu sunca, „milioni stoje uz njih”.
„Kriza nije nastala usled grešaka i odstupanja od pravila”, kaže Gabilando za „Politiku”, „već je ona rezultat organizovane sistemske mašinerije lopovluka i otimanja.”
Drugim rečima, oni koji su nas doveli do krize u stvari su poštovali pravila postojećeg sistema.
„Sve što sada rade vlade u Evropi, usmereno je ka konsolidaciji i održavanju finansijske moći nad politikom”, kaže Gabilando.
Ovaj komentator je ipak u manjini. Većina španskih analitičara koji su dobili prostor u vodećim medijima obrušava se na „izgrednike” sa trga Vrata sunca, i naziva ih lažnim utopistima koji samo prikrivaju određene stranačke interese.
„Malo je u ovom trenutku na političkoj sceni tako retrogradnih pokreta kakav je ovaj koji promoviše status kvo po svaku cenu. To su mladi sa mentalitetom staraca”, konstatuje desničarima naklonjeni Hose Karaskal, u dnevniku A-Be-Se.
Bez obzira na oštre reči, okupljeni na trgu u Madridu i u ostalim gradovima uspeli su da osnuju ad hok skupštine sa zanimljivim predlozima. Među novim institucijama niklim na krilima nezadovoljstva, formiran je Građanski tribunal za pravdu. On ispituje nepočinstva banaka na tržištu nekretnina, što je jedan od osnovnih uzroka krize u Španiji.
Banke su, u nemogućnosti da naplate kamate i rate olako datih kredita, konfiskovale stotine hiljada kuća i stanova. Oni su sada prazni, dok su milioni ljudi bez krova nad glavom. Ali cene tih stanova nisu pratile tržišne zakone potražnje – i dalje su previsoke. Ko će, ako ne građanski sud, da razreši ovakav sistemski lopovluk. To je, pojednostavljeno, logika i jedna od ključnih tačaka postojanja ovog pokreta u Španiji. Kao i okupatorima Volstrita i mnoštvu sličnih organizacija širom planete, mnogi im predviđaju istorijski krah. Malo ali dovoljno njih čvrsto veruje da su to samo prvi vesnici novog preokreta u bliskoj budućnosti.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 15.05.2012.
