Izvor: Deutsche Welle, 15.Jul.2019, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba poljoprivrednika, turista i prirode za vodu
Letnje vrućine počinju sve ranije i traju sve duže. Tragovi suše su svuda vidljivi. A potreba za vodom raste ne samo u poljoprivredi, nego i u turizmu. Ovo je jedna priča iz Španije.
Nacionalni park Donjana uz obalu Atlantskog oceana na jugu Španije je raj od 50.000 hektara: u laguni Santa Olala žive brojne ptice močvarice, flamingosi s dugim vitkim nogama i dugim kljunovima traže u vodi rakove. U daljini rastu čvornovati borovi ispred kojih se prostiru velike peščane >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << dine. To je najveće špansko močvarno područje, stanište retkih vrsta životinja na koje redovno svraćaju ptice selice. Ali, turisti i poljoprivrednici ovom raju na zemlji oduzimaju ono najvažnije: vodu.
Vodostaj je još uvek dva metra, ali on se menja u zavisnosti od godišnjeg doba, kaže Migel Angel Bravo. Ovaj 54-godišnji biolog istražuje u bazi Španskog naučnog saveta (CSIC) u Donjani. Prošle godine je u Španiji bilo puno padavina; ove godine se očekuje suša. Osećaju se posledice klimatskih promena s visokim temperaturama i dužim sušnim razdobljima, objašnjava ovaj biolog.
Ali, još veći je uticaj obližnjeg turističkog naselja Matalaskanjas. Preko leta tu živi 100.000 ljudi, a samo 3.000 ljudi je tu tokom čitave godine. Pumpe crpu vodu nedaleko od nacionalnog parka pa i vodostaj u laguni znatno opada kad počne turistička sezona.
Ilegalni bunari za navodnjavanje plantaža
Terenskim vozilom Bravo ulazi dublje u park. U borovoj šumi galopiraju divlji konji, preko puta prelazi krdo divljih svinja. "Ono tamo je bušinac", pokazuje nam biolog biljku koja inače raste na pesku. "Nalazimo se pred lagunom u kojoj već 15 godina nema površinske vode. Sada ovde uspeva vegetacija kojoj nije potrebna vlaga u tlu."
Nacionalni park Donjana
Ali, ovo područje ne ugrožavaju samo turisti. U Španiji je potrošnja vode oko 50.000 litara godišnje po glavi stanovnika - otprilike kao i u Nemačkoj (46.000 litara). Ali, španskoj poljoprivredi je potrebno gotovo osam puta više vode nego svim stanovnicima Španije zajedno. Plantaže jagoda i kupina već se nalaze i u borovim šumama ispred parka prirode.
U opštini El Kondado, Felipe Fuentesaz iz organizacije za zaštitu prirode WWF zalaže se za zatvaranje ilegalnih bunara. Oko nacionalnog parka ima 11.000 staklenih bašti, od toga su 2000 ilegalne, a za drugih 4000 stvari nisu jasne, kaže ovaj inženjer poljoprivrede.
Nestali potoci
Na karti koju ovaj aktivista nosi sa sobom vidi se puno plavih linija koje označavaju potoke na tom području. Ali, potoka nema. "Ovo ovde je potok Don Bil", pokazuje Fuentesaz kroz prozor svoga auta. "Potpuno je presušio. Nema vode."
Španske vlasti nisu pasivne, naglašava Fuentesaz. Regionalna uprava Andaluzije prihvatila je 2014. novi plan korišćenja površina u kojem je određeno gde ne smije da bude bunara. Uprava zapošljava agente koji traže ilegalne bunare pazi da se iz legalnih bunara ne crpi više vode nego što je dopušteno. Ali, bunar smeju da zatvore samo uz sudski nalog.
"Do takve odluke mogu proći godine", objašnjava agent za nadzor vode Havijer. U žbunju u borovoj šumi El Kondada nailazi na plastičnu cev prečnika oko 30 centimetara koja viri iz zemlje. Crevo sprovodi vodu do jedne lokve odakle se crpi voda za plantažu. Neka poljoprivredna imanja su udaljena stotine metara od bunara, kaže Havijer.
Kontrola uz policijsku zaštitu
Krajem juna je nakon sudske odluke trebalo da bude zatvoreno 77 bunara u "crvenoj zoni". Ali, to su sprečili odlučni protesti poljoprivrednika.
Donjana je 2000. proglašena za svetsku kulturnu baštinu
Zbog vode su i odnosi među ljudima postali grublji - zato Havijer ne želi da se zna njegovo prezime. Agenti više ne obilaze to područje bez policijske pratnje. Služba za vodosnabdevanje i pored protesta mora da sprovede sudski nalog o zatvaranju bunara. Evropski sud je već razmatrao pokretanje postupka protiv Španije zbog kršenja evropske smernice o raspolaganju vodom - nakon što je WWF 2010. podneo kaznenu prijavu.
Poljoprivrednici, međutim, kažu da samo brane svoju osnovu za život. Nezaposlenost u toj regiji je preko 20 odsto.
Ipak ima razloga za optimizam
Manuel Pjedra je predsednik zadruge malih poljoprivrednika. Njegova plantaža jagoda u Palos de la Fronterasu je legalna, a vodu dobija iz obližnjeg veštačkog jezera. Ne mogu mali poljoprivrednici da budu krivi za sve, kaže on, dodajući da je regiji potrebna ravnoteža između poljoprivrede, hotela i zaštite klime. Za svoju plantažu jagoda on je investirao u moderni sistem navodnjavanja koji štedi vodu, a to je mera koju podupire Evropska unija.
Biolog Miguel Angel Bravo ne želi biti pesimist. On vidi napredak i u zaštiti okoliša. Iberijski ris kojem je pretilo izumiranje u međuvremenu se ponovo iz Donjane proširio po Iberijskom poluostrvu. To daje nadu za budućnost. "Bilo bi lepo da i buduća generacija ovo mesto zatekne u stanju da je ono fascinira onako kako je mene fasciniralo.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
