Izvor: Politika, 15.Mar.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliski istok: pregovori ili nova intifada
Od našeg dopisnika
Kairo, 15. marta – Nedavna saglasnost Arapske lige da pristane na indirektne pregovore između Palestinaca i Izraela prekretnica je koja može da pokrene krila već mesecima umrtvljenog goluba mira na ovom trustnom političkom području.
I dok su svi veliki svetski igrači požurili da kažu kako im je mir na Bliskom istoku na prvom mestu njihove prezauzete političke agende, nedavna izjava iz Izraela o gradnji novih naselja u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istočnom Jerusalimu, koji Palestinci vide kao glavni grad buduće države, preti da uništi i ono malo optimizma koji još uvek drži najupornije i najposvećenije poslenike mira na ovim prostorima.
Ketrin Ešton, šef diplomatije Evropske unije, krenula je ovog vikenda na bliskoistočnu turneju da bi promovisala mir, sledeći američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji već obilazi region.
Bajden je najviši predstavnik Obamine administracije koji je posetio Izrael, pozdravivši odluku obeju strana da pristanu na pregovore uz posredovanje Vašingtona.
Ketrin Ešton izjavljuje da je „Bliski istok prioritet spoljne politike Evropske unije”, i da je najhitnije potrebno da se postigne progres u arapsko-izraelskom sukobu.
Ali baš dok je Bajden boravio u Izraelu objavljena je vest da će u anektiranom delu istočnog Jerusalima biti izgrađeno 1.600 stambenih jedinica za jevrejske „naseljenike”, koji se obično karakterišu kao radikalni stanovnici Izraela.
Palestinci i SAD su osudili gradnju novih naselja kao prepreku rešenju problema koji podrazumeva stvaranje palestinske države.
Izrael se izvinio što je doveo u neprijatnu situaciju Obaminog izaslanika tajmingom objave o novim naseljima u istočnom Jerusalimu, naglasivši da odluka ipak ostaje.
Ovo je naljutilo Arapsku ligu (AL), koja je odmah preporučila svojim članicama da povuku podršku o indirektnim pregovorima. Odluka ministara spoljnih poslova AL od 3. marta dala je pokriće palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu da otpočne indirektne pregovore sa Izraelom, koji su potpuno blokirani od dolaska premijera Netanijahua na vlast, pre više od godinu dana.
Pomeranje pozicija u Izraelu svakako nije vetar u leđa pregovorima. Glavni pregovarač PLO Saeb Erakat je priznao da Palestinska Autonomija nije dobila čvrste garancije od Vašingtona, kao i da je odbijen predlog Arapa oko preciznog trajanja pregovora. AL, naime, zahteva da se indirektno pregovara četiri meseca i onda pređe na direktne razgovore, te da se pregovori ne nastave ukoliko rezultati izostanu.
Ulje na vatru doliva još jedna odluka gradonačelnika Jarusalima Nira Barkata, da se u istočnom Jerusalimu sruši jedno čitavo arapsko naselje kako bi se napravila nova infrastruktura za turiste. Palestinci ovo nazivaju„etničkim čišćenjem” i pokušajem „dalje judaizacije arapskog istočnog Jerusalima”. U međuvremenu je izraelski ministar odbrane Ehud Barak odobrio gradnju 112 stanova za jevrejske naseljenike na Zapadnoj obali, bez obzira što je izraelska vlada, ranije ove godine, donela odluku o osmomesečnom zamrzavanju širenja naselja.
Sve ovo dovodi do frustracije među običnim Palestincima, bilo da žive u Gazi pod vlašću radikalnog Hamasa, ili na Zapadnoj obali gde vlast drži fatahovac Mahmud Abas, koji ima podršku Zapada.
Sledi li posle svega ovoga nova, treća intifada (palestinski ustanak) ili možda novi palestinsko-arapski sukob?
Odgovor nije sasvim jasan. Ako bi Abas popustio pod pritiskom Izraela i počeo da hapsi palestinske omladince koji bacaju kamenje na izraelsku vojsku, rizikuje da bude optužen da je je protiv svog naroda. Sa druge strane, ako dopusti intifadu, rizikuje svoj politički opstanak, kao jedini palestinski pregovarač prihvatljiv za Zapad i Izrael.
L. M. Kumer
[objavljeno: 16/03/2010.]
