Izvor: Politika, 16.Apr.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši predsednik Turske preti samoubistvom
Pokrenuta istraga protiv generala Evrena, bivšeg šefa države, koji je izvršio krvavi vojni udar septembra 1980. godine
Sa zakašnjenjem od tri decenije tužilaštvo u Ankari je otvorilo istragu protiv generala i saučesnika koji su 1980. godine izveli tenkove na ulice i oborili tadašnju vladu.
Vrata za pokretanje istrage odškrinule su ustavne promene koje su u septembru prošle godine usvojene na plebiscitu. Čim je ukinut imunitet bivšim generalima, koji su, posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << udara, bili izabrani i na najviše države funkcije, više od hiljadu građana i pripadnika raznih udruženja podnelo je tužilaštvu zahteve za pokretanje istrage. Posle dužeg promišljanja, taj delikatni zadatak sada je poveren zameniku glavnog tužioca Muratu Demiru.
Istraga, zasigurno, neće ići ni brzo niti glatko. Po mnogim procenama moraće da se sasluša „armija ljudi” koja je učestvovala u puču. Ali, sve se, ipak, vrti oko tri ličnosti: bivšeg načelnika generalštaba i kasnije predsednika Turske Kenana Evrena, komandanata avijacije i mornarice generala Tahsina Šahinkaje i admirala Nežata Turnera. Oni su povlačili konce u vojnom udaru, uz još nekoliko visokih oficira koji više nisu među živima.
Pokretanje istrage naišlo je na različita reagovanja. Oni koji podržavaju odocnelo otvaranje tog dosijea kažu: spora pravda ipak je pravda.
„Na optuženičku klupu treba izvesti najodgovornije za udar, po ugledu na procese u Čileu i Argentini”, kaže profesor prava Mithat Sančar.
Protivnici procesa se plaše hajke, boje se da će se na udaru naći armija ljudi, slučajni saučesnici u tim nemilim događajima, koji su morali slepo da slede naređenja pretpostavljenih. „To bi moglo da izazove psihološke i moralne traume, a to ne bi bilo dobro za narod”, upozoravaju drugi.
Bivši predsednik Evren, oko koga se ipak sve vrti, nije se oglasio posle odluke tužilaštva da pokrene istragu. Ali njegov stav o tome je odranije poznat.
„Obećavam ispred moje nacije da neću dozvoliti da budem predmet suđenja. Ja ću izvršiti samoubistvo”, izjavio je on kada je inicirano brisanje člana ustava koji mu je dosad garantovao imunitet, podsetio je „Hurijet”.
Vojnom udaru 12. septembra 1980. godine prethodio je haos u zemlji. U sukobima između ostrašćenih pripadnika levice i desnice poginule su hiljade ljudi. Vlada je bila nemoćna da spreči krvoproliće i generali su izveli tenkove na ulice Ankare i Istanbula.
U poslednje pola veka u Turskoj su izvedena još dva vojna udara – 1960. i 1971. godine. Generali su oterali s vlasti i islamističku vladu premijera Nedžmetina Erbakana 1997, ali tada nisu imali potrebe da preuzimaju vlast. Ali na udaru se našao samo general Evren, pošto su posle tog puča usledili progoni mnogih građana.
Pedantni hroničari su zapisali da je tada 517 građana osuđeno na smrtnu kaznu od kojih je njih 50 završilo na vešalima, 299 je stradalo pod još nerazjašnjenim okolnostima u pritvorima, 43 je izvršilo samoubistvo, 16 je ubijeno kada su navodno pokušali da pobegnu iz kazamata, 230.000 ljudi je izvedeno na optuženičku klupu.
Brojevi su neumoljivi, jezivo optužuju. Ali, u lomu kakav je vojni udar, one same za sebe ne mogu da odgovore na sva pitanja.
„Vojna intervencija je bila neophodna kako bi se prekinuli sukobi između levih i desnih fanatika. U nemirima koji su neposredno prethodili udaru stradalo je najmanje pet hiljada ljudi. To je moralo da se preseče”, pokušao je jednom prilikom da se opravda general Evren (94).
Bivši predsednik Turske sada staračke dane provodi u jednom malom mestu na obalama Mramornog mora. Posvetio se slikarstvu, i to, kažu oni koji se sreću s njim, prilično uspešno.
Vojislav Lalić
objavljeno: 17.04.2011
