Izvor: Politika, 10.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće heroina...
Dok se NATO saveznici prepiru oko dodatnih trupa, proizvodnja opijuma u Avganistanu postojano raste
Dok su se NATO saveznici ovih dana prepirali oko toga kako da namaknu dodatne trupe za Avganistan, da li Nemci treba da osete miris talibanskog baruta na jugu, ili da budu angažovani samo u bezbednim kasarnama na severu, iz Tokija je stigla vest koja je obradovala sada već popriličnu vojsku zavisnika i narkokriminalaca.
Ta vest glasi: biće heroina.
Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u stvari konstatacija iz izveštaja koji je u sredu predočen učesnicima međunarodne konferencije donatora u Tokiju, u organizaciji Ujedinjenih nacija. U njemu se navodi da će i ove godine Avganistan imati „enormnu" žetvu opijuma sa svojih polja maka, i da Evropa i drugi regioni treba da očekuju nove isporuke heroina.
Iz Avganistana dolazi 90 odsto svetske proizvodnje opijuma, koji je u nekim slučajevima i sirovina za farmaceutsku industriju, ali u najvećoj meri završava u ilegalnim laboratorijama koje ga pretvaraju u tešku drogu – heroin.
Utešno je donekle to što izveštaj konstatuje da polja pod makom neće biti znatno veća u ovoj godini nego u prošloj, ali to je mala uteha kad se zna da se u Avganistanu za uzgajanje droge koristi više zemlje nego u Kolumbiji, Boliviji i Peruu zajedno! Prošle godine pod makom je bilo 193.000 hektara, što je dalo oko 9.000 tona opijuma.
Ova vest nije obradovala ni komandante NATO-a, s obzirom na već dokazanu vezu između narkodilera i talibanskih pobunjenika. Glavna tvrđava opijumske proizvodnje tako je Helmand, nemirna provincija u kojoj operišu britanske trupe (i gde Nemci odbijaju da budu raspoređeni). Uzgajivači su tamo obavezni da deset odsto svojih prihoda od opijuma daju talibanima, a procene kažu da iz ovih izvora gerila pokriva oko 60 odsto svojih troškova.
Dosadašnji pokušaji da se suzbije gajenje maka uglavnom nisu uspevali, između ostalog i zbog protivljenja vlade u Kabulu da se zasadi maka uništavaju herbicidima iz vazduha. Vlada predsednika Karzaija – koji dogodine treba da bude ponovo biran i zbog toga ne želi da među saplemenicima bude viđen kao zapadna marioneta – često je optuživana da su mnogi njeni funkcioneri, policijske službe pre svega, podmićeni od narkotrafikanata.
To na neki način potvrđuju i podaci da se uzgajanjem maka (i proizvodnjom opijuma) bavi oko tri miliona Avganistanaca, a da je prošle godine s tim u vezi bilo samo 760 uhapšenih. Od 2001. uhapšen je samo jedan od lokalnih narkobosova, i to na putu za Njujork. Procenjuje se inače da bi za potpunu eliminaciju opijumske ekonomije u zemlji bilo neophodno 20 godina i oko dve milijarde dolara.
To nije jednostavan posao, između ostalog i zbog toga što novac od ove „grane" privrede trenutno čini bar trećinu avganistanskog bruto nacionalnog proizvoda.
M. M.
[objavljeno: 11/02/2008]
