Izvor: Politika, 22.Nov.2012, 13:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bibiju sada treba Obama

Izraelski premijer se u američkoj izbornoj trci „kladio na pogrešnog konja” i sada je podložniji pritisku iz Bele kuće

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U delikatnim odnosima SAD i Izraela u kojima se na temeljima čvrstog savezništva često vide različiti interesi, zbio se neobičan preokret kad je reč o glavnim ličnostima njihove politike.

Reč je o odnosima predsednika Baraka Obame i premijera Benjamina Netanijahua, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u prethodne četiri godine imali više ledenih nego toplih perioda. Animozitet i neslaganje često nisu skrivani, dok su protokolarni gestovi u svojim porukama bili veoma direktni.

Poslednji je bio da Obama tokom boravka u Njujorku na otvaranju zasedanja Generalne skupštine „nije imao vremena” da se sretne sa „Bibijem”, kako štampa oslovljava izraelskog lidera, niti je to, kao u ranijim prilikama, nadoknađeno njihovim sastankom u Vašingtonu.

U minuloj američkoj predsedničkoj trci bilo je nesumnjivo da Netanijahu priželjkuje izbor Mita Romnija, koji je kao jedan od svojih aduta pred biračima, među kojima su američki Jevreji značajna grupa, isticao da će biti pouzdaniji u zaštiti izraelskih interesa od Obame.

Obamina pobeda je međutim pokazala da se „Bibi kladio na pogrešnog konja” i sada je, sudeći po analizi koju o ovome objavljuje „Njujork tajms”, podložniji pritisku iz Bele kuće.

Obama međutim ne trijumfuje. U dosadašnjim reagovanjima posle izbijanja najnovijeg oružanog sukoba u Pojasu Gaze, Obama je pokazao bezrezervnu podršku „izraelskom pravu da se brani”, ne pominjući pritome nikakve ograde, poput apela da se „pokaže uzdržanost”.

Braneći se od Romnijevih napada u izbornoj kampanji, Obama je navodio da tokom njegovog predsednikovanja vojna saradnja sa Izraelom nikad nije bila jača. SAD su finansijski pomogle i izgradnju „gvozdene kupole”, veoma efikasnog, kako se ovih dana pokazalo, sistema odbrane izraelskih naselja od raketa (iranske proizvodnje) lansiranih iz Gaze.

Obama je ovih dana u gotovo svakodnevnom telefonskom kontaktu sa Netanijahuom, od čega bi, bez obzira da li će to ubrzati prekid vatre i sprečiti novi upad izraelske vojske u Gazu, veću političku korist mogao da ima baš „Bibi”.

Njemu već u januaru predstoji izlazak pred birače i percepcija da uživa podršku američkog predsednika svakako je od koristi.

Obami je pak potrebna izraelska pomoć za povratak ka staroj američkoj ulozi glavnog arbitra na Bliskom istoku, koja je okrnjena promenama u arapskim zemljama izazvanih „arapskim prolećem”.

Otuda hitno slanje Hilari Klinton u mirovnu misiju koja do srede kasno popodne nije proizvela konkretne rezultate, ali je njena šatl-diplomatija između Kaira i Jerusalima svakako pomoć u tvrđenju mirovnog pazara između Izraela i ratoborne frakcije Palestinaca, koja je već umanjila uticaj preferiranog američkom partnera, predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa.„Izraelska javnost sigurno ceni Obaminu podršku kakvu dosad nije pružao, pa Bibi ne može da se pokaže kao neko ko odbija predsednika SAD”, citira „Njujork tajms” Martina Indjuka, bivšeg američkog ambasadora u Izraelu i autora knjige „Savijanje istorije”, o Obaminoj spoljnoj politici.

Obama, podržavajući Netanijahua, polazi od toga da će on biti izborni pobednik i kao takav partner u njegovom višem cilju: da obnovi zamrli mirovni proces istorijskog izraelsko-palestinskog pomirenja.

To je međutim sada teže nego što je bilo do pre neki dan. Hilari Klinton u svojoj mirovnoj misiji naime zaobilazi lidere Hamasa, koji su za SAD zvanično „teroristi”.

Bez Hamasa nema međutim restartovanja pregovora, jer ono što se eventualno dogovori sa drugom palestinskom frakcijom u Gazi može da bude minirano.

Uprkos tome, detant između Obame i Netanijahua je dobrodošao obojici i možda otvara neka vrata koja vode ka mirovnom raspletu.

Milan Mišić

objavljeno: 22.11.2012.

Nastavak na Politika...