Izvor: B92, 28.Dec.2012, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beta: Događaji godine u svetu

Agencija Beta je sastavila listu deset najvažnijih događaja u svetu u 2012. godini.

1. EVROPSKOJ UNIJI NOBEL ZA MIR I POMIRENJE

Evropska unija ove godine dobila je Nobelovu nagradu za mir zbog, kako je navedeno, "šestodecenijskog doprinosa unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi". Francuska i Nemačka kao zemlje osnivači EU smatraju da je time nagrađena ideja o ujedinjavanju Evrope, a prema oceni jednog od "očeva Evrope" i nekadašnjeg predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropske komisije Žaka Delora, nagrada pokazuje da vrednosti solidarnosti i poverenja mogu dovesti do boljeg sveta.

Evroskeptici su, međutim, tu odluku dočekali s prezirom i podsmehom, kritikujući prekomernu birokratiju u mnogim oblastima, dok je troje bivših Nobelovaca za mir zatražilo da se EU ne isplati novčani deo nagrade zato što se u obezbeđenju mira oslanja na vojnu silu. Na ceremoniji u Oslu nagradu su 10. decembra primili predsednici tri najvažnije institucije EU - Evropskog saveta Herman van Rompej, Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i Evropskog parlamenta Martin Šulc. Novčani deo prestižnog priznanja od 930.000 evra otići će na projekte za decu žrtve oružanih sukoba, dok će 18-karatna zlatna medalja i diploma ostati u evropskim institucijama.

2. OBAMA DRUGI PUT U BELOJ KUĆI

Na predsedničkim izborima u SAD 6. novembra Barak Obama osvojio je drugi mandat u Beloj kući, demokrate su zadržale kontrolu u Senatu, ali bez ubedljive većine, dok će republikanci i dalje kontrolisati Predstavnički dom. Nakon najskuplje predizborne kampanje u istoriji SAD, Obama je republikanskog kandidata Mita Romnija pobedio ubedljivije nego što se predviđalo.

Analitičari ocenjuju da su mu Amerikanci dali drugu šansu verujući da je, bez obzira na sve mane, uložio najveći napor da reši probleme u zemlji, dok republikanci moraju da se reformišu i uhvate u koštac sa svojim ekstremno desničarskim delom koji više ne odražava stavove većine građana.

3. PUTIN TREĆI PUT U KREMLJU

Na predsedničkim izborima u Rusiji 4. marta očekivano je, u prvom krugu, pobedio dotadašnji premijer Vladimir Putin koji je za novog premijera predložio dotadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva. Predsedničke izbore nadgledao je rekordan broj stranih posmatrača, na gotovo svim biračkim mestima bile su postavljene veb-kamere, ali su opozicija i posmatrači OEBS ocenili da izbori ipak nisu bili fer, jer nije bilo realne konkurencije, niti jednakih uslova za sve kandidate zbog čega je izborni ishod bio unapred poznat.

Opozicija je zbog toga u više navrata organizovala masovne proteste, a svetsku slavu doživele su članice pank grupe "Pusi rajot" performansom u crkvi - molitvom protiv Putina zbog čega su osuđene na po dve godine zatvora. Putin, međutim odbacuje kritike da je za 12 godina koliko je na vlasti uspostavio autoritarni režim i ne isključuje mogućnost da se kandiduje za predsednika i u drugom šestogodišnjem mandatu, što znači da bi u Kremlju mogao da ostane do 2024.

4. NOVI LIDERI KINE

Kina je na kongresu Komunističke partije sredinom novembra dobila nove lidere koji će voditi zemlju u narednih 10 godina. Potpredsednik Kine Si đinping nasledio je Hu đintaoa na mestu generalnog sekretara partije, preuzevši zadatak da sprovede reforme i izbori se sa galopirajućom korupcijom u zemlji. Si Đinping će u martu postati novi predsednik Kine, dok će Li Kećiang preuzeti mesto premijera. Si i Li biće predvodnici najnovije generacije kineskih rukovodilaca pred kojima je veliki zadatak da nastave ubrzani tempo kineske privrede, obezbede političku stabilnost i reše brojne društvene probleme sa kojima se Kina danas suočava.

Uoči kongresa desio se politički sunovrat Boa Silaja, nekada simbola "crvene kulture" i komunističkog aparata, koji je smenjen sa funkcije

gradonačelnika metropole Čongćing, a potom suspendovan iz politbiroa Komunističke partije i Centralnog komiteta zbog "teškog kršenja discipine". Situaciju mu je otežala i žena pošto je optužena za ubistvo jednog britanskog biznismena.

5. ARAPSKO PROLEĆE GODINU DANA POSLE

Talas "arapskog proleća" koji je srušio višedecenijske diktatorske režime u arapskom svetu posle godinu dana nije doneo mir. U Siriji je pobuna protiv predsednika Bašara al-Asada koja je izbila u martu 2011. prerasla u sukobe vladinih i opozicionih snaga u kojima je do sada poginulo oko 44.000 ljudi, ali Al Asad i dalje odbija da odstupi sa vlasti i pored pritisaka međunarodne zajednice. U Egiptu je 31. maja posle 30 godina ukinuto vanredno stanje, 17. juna izabran je novi predsednik Mohamed Morsija iz redova islamističkog Muslimanskog bratstva, ali je krajem godine njegov pokušaj da dekretom proširi svoja ovlašćenja kako bi obezbedio da na referendumu bude izglasan novi ustav, izazvao nove višenedeljne masovne proteste u zemlji.

Za razliku od Egipta i Tunisa gde su na izborima trijumfovali islamisti, u Libiji je na prvim slobodnim izborima nakon 40 godina diktature Moamera Gadafija pobedio sekularni Liberalni savez. Mir, međutim, nije zavladao ni u toj zemlji, na godišnjicu terorističkih napada u SAD, 11. septembra izvršen je napad na američki konzulat u Bengaziju u kojem su ubijeni ambasador Kristofer Stivens i još tri Amerikanca.

6. SOCIJALISTA NA ČELU FRANCUSKE

Socijalista Fransoa Oland, "gospodin Normalni" kako ga je nazivala francuska štampa, izabran je 6. maja za sedmog predsednika Pete republike koji će narednih pet godina voditi jednu od glavnih svetskih sila, stalnu članicu Saveta bezbednosti UN i osnivača EU. Oland je prvi predsednik levice koji je došao u Jelisejsku palatu nakon Fransoa Miterana (1981-1995), dok je njegov suparnik, Nikola Sarkozi postao prvi predsednik koji nije osvojio i drugi mandat od 1981.

Dolazak Olanda u Jelisejsku palatu, neki analitičari su ocenili kao vraćanje Francuske "kući s izleta u neoliberalizam" i okretanje "degolovskoj istoriji". Oland je u predizbornoj kampanji dao prilično radikalna obećanja koja je, bar kad je reč o oporezivanju najbogatijih delova društva, zaštiti radnih mesta i uvođenju reda u bankama, počeo i da sprovodi što je izazvalo kritike medija pod kontrolom velikog kapitala. Buru je

posebno izazvalo povećanje poreza za bogate po kojem će građani sa godišnjim primanjima preko milion evra po članu domaćinstva plaćati porez od 75 odsto.

7. EU - PRVI KORAK KA BANKARSKOJ UNIJI

Ministri finansija EU postigli su 13. decembra sporazum o jedinstvenom nadzoru banaka u zoni evra koji se smatra ključnim u procesu oduzimanja finansijskih ovlašćenja od pojedinačnih članica EU i prvim korakom ka bankarskoj uniji. Tim sporazumom kojim Evropska centralna banka (ECB) dobija široka ovlašćenja, otvara se put za direktnu pomoć bankama sa problemima. Procenjuje se da će pod direktnim nadzorom ECB biti između 100 i 200 banaka. Sporazum je postignut posle maratonskog sastanka u Briselu, pred početak samita EU. Sporazumom koji tek treba da odobri Evropski parlament, ECB postaje nadzorni organ za banke u 17 zemalja EU koje koriste evro i sve druge zemlje EU koje se pridruže monetarnoj uniji.

Sistem bi trebalo da počne da funkcioniše do 1.marta 2014. Taj korak je od suštinskog značaja pošto su slabe banke osnovni razlog finansijskih problema u EU jer su nacionalne vlade oslabile sopstvene finansije u pokušaju da pomognu bankama.

8. PALESTINA DOBILA KRŠTENICU

Generalna skupština UN 29. novembra dvotrećinskom većinom izglasala je rezoluciju kojom je Palestini priznat status države posmatrača u svetskoj organizaciji. Palestinski predsednik Mahumud Abas rezoluciju je uporedio s potvrdom o rođenju države, ocenivši da je to jedini način za spas mirovnog rešenja koje predviđa formiranje izraelske i palestinske države. Izrael je reagovao najavom gradnje novih naselja na palestinskim teritorijama, uključujući istočni Jerusalim koji bi trebalo da bude palestinska prestonica.

Rezoluciju koja bi Palestini trebalo da omogući pristup međunarodnim organizacijama podržale su tri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN s pravom veta (Kina, Rusija i Francuska) i više od polovine zemalja članica EU. Od država nastalih raspadom bivše Jugoslavije za palestinsku rezoluciju u UN glasala je samo Srbija. Protiv palestinske rezolucije glasalo je devet zemalja među kojima su Izrael i SAD, a od članica EU samo Češka.

9. FELIKS BAUMGARTNER - SKOK ZA ISTORIJU

Ekstremni sportista Feliks Baumgartner 14. oktobra skočio je sa visine od 39.045 metara i postao prvi čovek koji je slobodnim padom probio zvučni zid. Baumgartner je tim skokom oborio svetski rekord iz 1960. godine, koji je postavio Džo Kitindžer, sada njegov najbliži saradnik. Baumgartnerov slobodan pad trajao je četiri minuta i 12 sekundi što je, takođe, novi rekord. On je u jednom trenutku izgubio kontrolu nad padom i počeo da se okreće oko svoje ose, ali je ubrzo uspeo da se vrati u prvobitan položaj. Skok 43-godišnjeg Austrijanca uživo su prenosile TV širom sveta, ali sa 20-ak sekundi zakašnjenja za slučaj da nešto pođe po zlu, a rekord je oborio i na Jutjubu gde je njegov

skok uživo pratilo više od osam miliona gledalaca.

10. ISTORIJSKI IZBORI U MJANMARU

Pobeda Nacionalne lige za demokratiju mjanmarske opozicionarke Aung San Su Ći na izborima 1. aprila označila je početak nove ere u toj zemlji nakon decenija vladavine vojne hunte. Ta stranka osvojila je 43 od 44 poslaničkih mesta na dopunskim izborima. Su Ći, svetski najpoznatiji zatvorenik savesti, koja je poslednjih 20 godina provela uglavnom u kućnom pritvoru, prvi put je u aprilu ušla u parlament, a potom je u junu u Ženevi održala prvi govor van zemlje na konferenciji Međunarodne organizacije rada. San Su Ći je nakon 21 godine uručena i Nobelova nagrada za mir koju je dobila dok je bila u kućnom pritvoru. Kao znak priznanja reformama, SAD i EU ublažile su sankcije Mjanmaru iako je glavni deo sankcija ostao na snazi. U novembru je usledila i poseta Baraka Obame Mjanmaru kao prvog američkog predsednika koji je

zvanično posetio tu zemlju.

Nastavak na B92...