Izvor: B92, 29.Dec.2012, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beta: Top događaji 2012. u regionu
Agencija Beta predstavlja listu deset najvažnijih događaja u regionu u 2012. godini, među kojima su oslobađanje Haradinaja i Gotovine, Sanader, Đukanović....
1. HAŠKI TRIBUNAL OSLOBODIO GOTOVINU I HARADINAJA
Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je 16. novembra hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, a 29. novembra u ponovljenom suđenju bivši vođa OVK Ramuš Haradinaj po drugi put je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oslobođen krivice za zločine nad civilima na zapadu Kosova 1998. Prema presudi u slučaju Gotovina, operacija Oluja kojom je on zapovedao nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanje Srba iz Kninske krajine. U slučaju Haradinaj sudije su utvrdile da ne postoje verodostojni dokazi da je znao za zločine za koje se tereti. Oslobađajuće presude za hrvatske generale i Haradinaja u Zagrebu odnosno Prištini pozdravljene su s oduševljenjem kao zadovoljenje pravde, dok su u Beogradu dočekane s ogorčenjem, kao dokaz da počinioci zločina nad Srbima ostaju nekažnjeni. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je 5. decembra pred Savetom bezbednosti UN da su, uprkos
oslobađajućim presudama Gotovini i Haradinaju, tokom tih suđenja "bez ikakve dileme, dokumentovani ozbiljni zločini" i da "žrtve tih zločina imaju pravo na pravdu".
2. SANADERU 10 GODINA ZATVORA
Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader osuđen je 20. novembra na jedinstvenu kaznu od 10 godina zatvora za ratno profiterstvo i primanje mita i odmah po izricanju presude upućen u zatvor. Njegovi advokati su najavili žalbu na tu presudu. U procesu pred zagrebačkim Županijskim sudom, Sanader je osuđen za slučajeve Hipo banka i MOL-INA, a državi treba da vrati i protivpravno stečenu imovinsku korist ako presuda postane pravosnažna. Nekada najmoćniji političar u Hrvatskoj, Ivo Sanader je jedina osoba kojoj se sudilo za ratno profiterstvo. Bivši premijer se u još nekoliko slučajeva tereti za korupciju, a u toku je suđenje i u slučaju Fimi-medija u kojem se Sanader tereti za izvlačenje novca i punjenje crnog fonda Hrvatske demokratske zajednice na čijem je čelu bio, novcem državnih institucija i preduzeća.
3. ĐUKANOVIĆ PONOVO PREMIJER
Na trećim parlamentarnim izborima od sticanja nezavisnosti, 14. oktobra, koalicija Evropska Crna Gora okupljena oko Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića prvi put u poslednoj deceniji nije osvojila apsolutnu većinu, ali je uspela da sastavi vladu. Dvanaesta vlada Crne Gore od uvođenja višestranačja i sedma na čijem je čelu Milo Đukanović izabrana je 4. decembra. Đukanović je najavio "korenite kadrovske promene na svim nivoima", zatražio od ministara i drzavne administracije da "preuzmu odgovornost za donošenje odluka" i da budu spremni na
"lična odricanja i niže funkcionerske zarade". Kao najvažnije prioritete nove vlade Đukanović je izdvojio ekonomski oporavak od posledica krize, kroz obnovu rasta, nastavak puta ka EU i NATO.
4. IZBORI U RUMUNIJI, REFERENDUM PROTIV BASESKUA
Novi rumunski parlament 21. decembra je izglasao novu vladu premijera Viktora Ponte sa 402 glasa za i 120 protiv. Prva vlada Viktora Ponte (40), od 7. maja, i ova druga, koja je rezultat parlamentarnih izbora od 9. decembra, jedine su vlade od 2004. godine u čijem formiranju nije učestvovao predsednik Trajan Basesku. Basesku je imenovao dosadašnjeg premijera na istu dužnost nakon ubedljive pobede Socijaliberalne unije (USL) na izborima 9. decembra, ali i pod pritiskom EU koja je predsednika Rumunije pozvala da poštuje rezultate izbora. Parlamentarni izbori bili su i svojevrstan referendum protiv Baseskua pošto je Ustavni sud poništio referendum od 29. jula iako je za smenjivanje predsednika glasalo 7,4 miliona građana. Ogorčeni zbog korupcije i siromaštva, Rumuni su za USL glasali u želji da smene režim predsednika Baseskua koji je praktično vukao sve konce i kontrolisao rad svih državnih institucija, od vlade i parlamenta preko obaveštajnih službi do pravosuđa. Okidač za promene bile su početkom godine nove mere štednje što je izazvalo masovne ulične proteste i dovelo do pada valde Emila Boka.
5. GRČKA KRIZA
Uz masovne proteste na ulicama Atine, grčka vlada usvojila je 8. novembra novi paket mera štednje, četvrti od kako je zemlja zapala u dužničku krizu 2010. Vlasti u Grčkoj obavezale su se na dodatne mere štednje i smanjenje javne potrošnje kao uslov za dobijanje kredita za pomoć od evropskih poverilaca. Prema planu vlade, oko 27.000 grčkih državnih službenika u 2012. i 2013. godini biće poslato na prinudni odmor sa smanjenom platom nakon čega će biti premešteni u druge službe ili otpušteni. Nove mere štednje podrazumevaju i smanjenje plata visokih funkcionera za 27 odsto, povećanje poreza i odlazak u penziju sa 67 umesto sa 65 godina. Usvajanje tih mera bilo je uslov da ministri finansija evrozone deblokiraju novu tranšu pmoći od 34 milijarde evra što je učinjeno 13. decembra. Nemačka kancelarka Angela Merkel u međuvremenu je početkom decembra, prvi put nagovestila mogućnost da Grčkoj bude oprošten dug kada dovede u red svoje finansije, dodajući da bi se o tome moglo razgovarati 2014.
6. NOVA VLADA I NOVI PREDSEDNIK SLOVENIJE SUOČENI SA PROTESTIMA
Krajem oktobra Sloveniju je zbog mera štednje zahvatio talas protesta koji su se postepeno širili i radikalizovali. U Ljubljani, Mariboru, Kranju i drugim gradovima demonstranti već dva meseca traže ostavku početkom godine izabrane vlade premijera Janeza Janše, ali i lokalnih gradskih vlasti. Protesti su upereni protiv leve i desne političke elite, a za socijalnu i pravnu državu koja bi bila u vlasništvu svih građana. U atmosferi protesta koji su se povremeno pretvarali u sukobe sa policijom, Slovenija je 2. decembra izabrala novog predsednika. Borut Pahor u drugom izbornom krugu neočekivano je i ubedljivo pobedio dotadašnjeg predsednika Danila Tirka, a preuzevši dužnost 22. decembra obećao je da će raditi na pronalaženju političkog konsenzusa o rešenjima za izlazak iz krize.
7. ZLOČIN KOD SKOPLJA IZAZVAO MEĐUETNIČKU NAPETOST
Petostruko ubistvo kod Skoplja 12. aprila potreslo je Makedoniju i izazvalo velike međuetničke tenzije. Žrtve su Makedonci, četvorica između 18 i 23 godine iz sela Radišani, dok je peta žrtva 45-godišnjak iz sela Creševo. Na njih je pucano iz neposredne blizine. Zbog svirepog ubistva izbili su protesti, najpre meštana Radišana, a potom i Albanaca i drugih pripadnika muslimanske zajednice zbog hapšenja u akciji nazvanoj "Monstrum". Protesti su organizovani u Skoplju, Kičevu, Gostivaru, Tetovu i u nekim trenucima postajali su nasilni. Zločin su osudile sve relevantne stranke uključujući i partije Albanaca u Makedoniji, kao i ambasada SAD i Misija OEBS. Optužnice za petostruko ubistvo podignute su protiv pet makedonskih Albanaca kojima je suđenje počelo 20. decembra, ali je odmah odloženo za januar.
8. 100 GODINA ALBANSKE DRŽAVE
Više desetina hiljada Albanaca okupilo se 28. novembra u Tirani na centralnoh proslavi 100. godišnjice nezavisnosti albanske države. Uoči proslave premijer Salji Beriša izazvao je buru izjavom da se "albanska zemlja" prostire od Preveza u Grčkoj do Preševa u Srbiji i od Skoplja u Makedoniji do Podgorice u Crnoj Gori nakon čega je prisustvo otkazao grčki premijer Dimitris Avramopulos, a potom i makedonski predsednik Đorđe Ivanov. Berišin predstavnik za štampu je objasnio da je premijer dao samo "istorijski pogled" i da Albanija nema nikakvih teritorijalnih pretenzija. Proslavi u Tirani prisustvovali su predsednici i premijeri Crne Gore, Kosova, Mađarske, Hrvatske i Slovenije, visoki zvaničnici Italije, dok je Srbiju predstavljao pomoćnik ministra spoljnih poslova Zoran Vujić i ambasador u Tirani Miroljub Zarić. Stogodišnjica nezavisnosti Albanije obeležena je i u Prištini, a proslavi u Skoplju prisustvovao je i kosovski premijer Hašim Tači koji je zahvalio pripadnicima OVK na doprinosu za slobodu Albanaca na Kosovu i u Makedoniji. Albanija je stekla nezavisnost 28. Novembra 1912. godine Londonskim ugovorom velikih sila posle Prvog balkanskog rata.
9. POSLEDNJA SUĐENJA PRED TRIBUNALOM
Uvodnom rečju tužilaštva 16. maja je pred Haškim tribunalom počelo suđenje bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, optuženom za genocid, progon i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH 1992-95. Prvi svedok se pojavio tek 9. jula pošto je početak dokaznog postupka optužbe dva puta odlagan na zahtev Mladićeve odbrane zato što joj tužilaštvo nije pravovremeno dostavilo obiman dokazni materijal na šta je bilo obavezno. Pored suđenja Mladiću, pred Haškim tribunalom je 15. oktobra počelo poslednje suđenje pred tim sudom - bivšem predsedniku samoproglašene Republike Srpske Krajine Goranu Hadžiću koji je optužen za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u Istočnoj Slavoniji tokom 1991. i 1992. godine.
10. BIH TALAC NESLOGE POLITIČARA
BiH završava godinu bez praktično ikakvog pomaka u procesu evropskih integracija i pored dogovora s Evropskom unijom od 27. juna o "mapi puta" koja je trebalo da joj omogući da do kraja godine podnese zahtev za članstvo u EU. Kriza vlasti u BiH koja je trajala još od izbora u oktobru 2010, okončana je 10. februara kada je Zastupnički dom Parlamenta BiH potvrdio novu vladu predvođenu Vjekoslavom Bevandom. Potom su usledili dugotrajni pregovori o budžetu koji su doveli u pitanje i održavanje lokalnih izbora, ali je on konačno usvojen 31. maja. Lokalni izbori koji su održani 7. oktobra, doneli su nove trzavice vezano za rezultate glasanja u Srebrenici, ali je Centralna izborna komisija BiH 28. novembra razrešila slučaj, odbacivši zahtev Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Koalicije za Republiku Srpsku za poništenje izbora u Srebrenici. Na tim izborima Hrvatska demokratska zajednica BiH, Stranka demokratske akcije i Srpska demokratska stranka dobile su najveću podršku među hrvatskim, bošnjackim i srpskim biračima.
