Izvor: Politika, 07.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija 150 dana bez vlade
Ni posle pet meseci od izbora Belgija nije dobila novu vladu. I pri tom je "ni milimetar bliža dogovoru", prenosi flamanski dnevnik "Standard".
Danas je to već punih 150 dana. Ovo je rekord čak i za ovu zemlju koja je 1988. godine već zabeležila sopstveni rekord od 148 dana bez vlade. Belgija je, dakle, srušila sopstveni rekord još juče, konstatuju mediji, podsećajući da se i posle pet meseci, četiri runde pregovora i nekoliko konsultacija kralja, sve nade i dalje polažu u pobednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prolećnih izbora Iva Leterma.
Njegov prethodni pokušaj da obrazuje novu vladu, doduše, završio se neuspehom, pa raste strah da mu to ni sada neće poći za rukom. Leterm, koji slovi za flamanskog nacionalistu (pa njegovo francusko ime smatraju ironijom), optužio je Valonce da su opstruisali njegove pokušaje formiranja vlade, a zauzvrat je optužen da deluje sa pozicija nacionalnog jednoumlja.
Nesuglasice i trvenja na jezičkom, političkom, kulturnom, pa i nacionalnom nivou, između Flamanaca koji čine većinu stanovništva (60 odsto) i Valonaca, ne predstavljaju novinu za Belgiju. Federalno uređenje države uspostavljeno je na principu dva regiona. Flandrija na severu zemlje, u kojoj se govori flamanski, i frankofona Valonija na jugu, kao i grad Brisel sa posebnim statusom, upravljaju jednim delom svojih ekonomija, transportom, obrazovanjem, dok je federalna vlast ograničena na spoljne poslove, odbranu, pravdu i socijalno osiguranje.
Flamanci iz pobedničke koalicije sada traže mnogo više: veću poresku samostalnost, regionalizaciju socijalnog osiguranja, autonomiju u saobraćajnim propisima, pa i posebne registarske tablice, a kao vrhunac pominje se zahtev za "konstitutivnu autonomiju". Valonci se pribojavaju da bi posle ovih zahteva došli novi koji bi doveli do raspada zemlje.
Ova velika politička porodica oduvek je imala po dve partije (flamanske demohrišćane i valonske demohrišćane, flamanske socijaliste i valonske socijaliste i tako dalje), ali i bazično uvek isti problem. Flamanci žele više moći i više ih je za odvajanje, dok Valonci žele da Belgija ostane cela. U bogatijim regijama Flandrije nagoveštavaju da im je dosadilo da "hrane" siromašniji valonski jug koji sa visine gleda na njihov flamanski jezik, smatrajući ga nedostojnim studiranja u odnosu na francuski.
Ključne nesuglasice između Flamanaca i Valonaca, koje koče formiranje vlade, odnose se na osetljivo pitanje Brisela kao distrikta, zatim na zahtev Flamanaca za više moći i strah Valonaca da će to dovesti do raspada zemlje. Flamanci, međutim, optužuju Valonce da oni podstiču separatizam, jer nisu u stanju da se dogovore oko formiranja vlade.
Dok vreme otkucava, problemi zbog neformiranja vlade samo rastu. Nije jasno, na primer, da li će Belgija moći da potpiše novi evropski ugovor u decembru u Lisabonu ukoliko do tada ne dobije vladu. Flamanske partije, sve frustriranije zbog nedostatka progresa na polju državnih reformi, takođe postavljaju ultimatum koji unosi dodatne tenzije. Upozorile su da će one, ukoliko ne bude jasnih signala da su frankofone partije voljne da podrže reformu države, iskoristiti svoju većinu u parlamentu kako bi jednostrano proglasile Brisel za svoju oblast.
Frankofone partije su već upozorile da će prekinuti sve pregovore ukoliko im se nametne takva odluka.
Dok se političari svađaju, a belgijski satiričari i karikaturisti oštre pera, život u Belgiji teče uobičajenim ritmom: ljudi idu na posao, žure na metro i plaćaju takse. I niko ne razmišlja o tome da li je flamanski vredan studiranja kao francuski. Kao što reče jedan flamanski poštar – "obični Belgijanci razumeju jedni druge. Političari su ti koji govore potpuno različitim jezicima".
[objavljeno: ]
