Izvor: RTS, 07.Avg.2020, 08:30
Bejrut posle eksplozije – suzavac na antivladinim protestima
Libanske bezbednosne snage ispalile su suzavac na antivladine demonstrante u Bejrutu, koji su se okupili nakon stravične eksplozije, u kojoj je stradalo najmanje 145 osoba.
Libanski državni mediji preneli su da je nekoliko osoba povređeno tokom protesta, čiji učesnici su se okupili u blizini zgrade parlamenta.
Demonstranti su zapalili manje požare i kamenjem su gađali pripadnike bezbednosnih snaga, navodi novinska agencija NNA, a prenosi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Gardijan.
Protesti su održani nakon što je libanska ambasadorka u Jordanu saopštila je u četvrtak da podnosi ostavku, navodeći da "potpuni nemar" vlasti te zemlje ukazuje na potrebu za promenom liderstva.
U televizijskom obraćanju, koje je prenosila libanska MTV, ambasadorka je rekla da ne može više da toleriše nesposobnost vlade.
To je druga ostavka jednog libanskog zvaničnika od eksplozije.
Poslanik Marvan Hamadeh podneo je u sredu ostavku zbog eksplozije, za koju vlasti kažu da je izazvao požar, do kojeg je dovelo 2.750 tona amonijum-nitrata, koji je nepažljivo čuvan u skladištu u luci Bejruta.
Treći dan nacionalne žalosti Prema najnovijim podacima, u eksploziji u Bejrutu poginulo je 145 osoba, a više od pet hiljada ljudi je povređeno. U zemlji je treći dan nacionalne žalosti, a od juče je na snazi dvonedeljno vanredno stanje.
Međunarodna zajednica najavljuje konferenciju kako bi se pomoglo ugroženom Libanu ali i u reformi vlade, koju kritikuju da je odgovorna za katastrofu u Bejrutu.
U Bejrutu je uhapšeno 18 zaposlenih u luci gde je godinama bilo uskladišteno skoro tri hiljade tona eksplozivnog materijala.
Vojni tužilac je naglasio da su vlasti odgovorne za jednu od najvećih katastrofa, jer se nisu obazirale na upozorenja carinskih zvaničnika na opasnost zbog lošeg obezbeđenja skladištene robe.
Nezadovoljni građani i sinoć su se okupljali ispred parlamenta zahtevajući ostavku predsednika.
Vojska i volonteri angažovani su u raščišćavanju ruševina, više desetina ljudi se vodi kao nestalo, a procenjuje se da je oko 300.000 stanovnika ostalo bez domova.
Kritike i pomoć iz sveta Kritike na račun libanske vlade stižu i od međunarodne zajednice. Prvi koji je posetio Bejrut od stranih zvaničnika, francuski predsednik Emanuel Makron, zatražio je sprovođenje reformi, borbu protiv korupcije i transparentan bankarski sistem.
"Ovde sam da iskažem solidarnost i prijateljstvo francuskog naroda sa narodom Libana. Razumem vašu ljutnju. Nisam došao da podržim režim i njegovu politiku, već da vam pomognem, da donesem lekove, hranu i materijal za obnovu vašeg grada. Garantujem vam da pomoć neće otići u korumpirane ruke", poručio je Makron.
Humanitarna pomoć stiže iz celog sveta, Rusija otvara poljsku bolnicu za povređene u eksploziji. Guverner Bejruta kaže da bi ukupna materijalna šteta mogla biti i do 15 milijardi dolara.
Francuska će organizovati međunarodnu konferenciju za pomoć Libanu, a ključnu ulogu će preuzeti Svetska banka i UN sa paketom finansijske pomoći.
.jpg)
