Izvor: Vostok.rs, 13.Sep.2011, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska dimenzija Generalne skupštine OUN
13.09.2011. -
Na 66. sednici Generalne skupštine OUN u Nju-Jorku (otvara se 13. septembra) očekuju se oštre diskusije u vezi s pitanjem priznavanja palestinske države. I pristalice, i protivnici ovakvog koraka nameravaju da se pozovu na već postojeće presedane – uključujući i Kosovo.
Uoči otvaranja sednice generalni sekretar OUN Ban Ki Mun (Ban Ki-moon) izložio je u SB OUN svoje viđenje jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << od najbolnijih problema savremenog sveta – sprečavanja konflikata. On smatra da „preventivna diplomatija danas daje konkretne rezultate uz relativno umerene troškove u mnogim regionima sveta, pomažući u spasavanju života i odbrani dostignuća razvoja". Kao potvrdu svojih reči generalni sekretar OUN je naveo primere niza afričkih konflikata – između ostalog, u Keniji, Gvineji i oko Demokratske Republike Kongo.
Međutim, analiza dnevnog reda današnjeg zasedanja Generalne skupštine OUN omogućava da se govori ne toliko o uspesima koliko o sve većem broju problema regulisanja najopasnijih međunarodnih konflikata, uključujući regionalne. U okviru opštepolitičke diskusije predsednici niza država nameravaju da pokrenu balkansku problematiku – između ostalog, razvoj situacije u vezi s Kosovom, koje se našlo na ivici novog oružanog konflikta velikih dimenzija. Upravo u ovom pitanju međunarodna zajednica ima prava da primeni sve instrumente iz arsenala „preventivne diplomatije", koji nisu korišćeni u toku poslednjih godina. OUN su još od 1990-ih godina pokušale da hitno smire balkanske konflikte, ali nisu stvorile osnove za dugoročnu stabilizaciju, a međunarodno pravo se primenjivalo po izboru. Osim toga, počeo je široko da se tumači princip „humanitarnih intervencija", koje prelaze u velike vojne operacije protiv određenih zemalja i vlada – podsetila je u intervjuu za radio „Glas Rusije" stručnjak Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za proučavanje slovenskih naroda RAN Ana Filimonova:
Međunarodno pravo ipak treba da bude na straži zakonitosti. Zbog toga i postoje OUN i druge međunarodne institucije. Danas su se OUN praktično same odrekle regulisanja ključnih regionalnih problema predavši ove funkcije NATO, Evropskoj uniji i drugim organizacijama. U SAD i zapadnoevropskim prestonicama – pre svega u Parizu i Londonu – postoji jasan program političkog „preformatiranja" velikih teritorija Balkana, Severne Afrike, Bliskog i Srednjeg Istoka pod uslovima koji im idu u prilog. OUN se ograničava sprovođenjem opštih diskusija i čak ne pokušavaju da vrate situaciju u međunarodno-pravno polje.
U nastaloj situaciji ključni značaj stiču predstojeće debate o priznavanju palestinske države. One mogu izazvati raskol u jedinstvenom taboru, koji predstavljaju SAD, Zapadne Evrope, Organizacije Islamske Konferencije i Lige arapskih zemalja, koji je do sada nastupao s zajedničkih pozicija u vezi s balkanskim problemima, kao i s Libijom. Ovo nagoveštava ozbiljne geopolitičke promene.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
