Izvor: Politika, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakterijski tvrdi disk
Profesor Masaru Tomita, sa Keio univerziteta (Japan), upisao je u običnu bakteriju čuvenu jednačinu Alberta Ajnštajna e=mc2 (energija jednako masa puta brzina na kvadrat). I 1905. godinu, kada je slavni nobelovac objavio svoju nadaleko znanu teoriju relativnosti.
Želimo li da sačuvamo neke podatke za buduća pokolenja, možemo ih zapisati na papir ili snimiti na tvrdi disk. A odnedavno i upisati u genetski kod mikroorganizama.
Danas se, najčešće, čuvaju na tvrdim diskovima, čipovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << disketama i hartiji koja se vekovima koristi. Japanski naučnici su tragali za nečim manjim, a trajnijim. Uobičajeni postupci skladištenja podataka nisu im bili dovoljno dugotrajni, zato su odlučili da smisle način (tehnologija) kojim će se čuvati u genetskom kodu bakterije.
Sa četiri početna slova (A, C, G i T), koja predstavljaju četiri ključne baze, ispisana je cela "lozinka života" u svakoj DNK (dezoksiribonukleinska kiselina), što uveliko podseća na – digitalno zapisivanje. Raznolikim spajanjem (kombinacija) ovih pismena moguće je upisati muziku, tekst, video i druge vrste zapisa i prema potrebi ih prepisivati, preslušavati ili čitati.
Genetski kod živih bića ima, dakle, mnogo sličnosti s digitalno zapisanim podacima. Dok isti ovi zapisi na hartiji vremenom izblede i nestanu, upisani u genetski kod trajaće sve dok vrsta bakterije u koju su uneti ne izumre, što se meri – u poređenju s našim trajanjem – milionima godina.
Tim profesora Masaru Tomite, sa Univerziteta Keio, smatra da se ovako mogu uskladištiti ogromne količine podataka. Na primer, u genetski kod živog organizma možemo prepisati celu Šekspirovu dramu, a da mu ne promenimo ili ugrozimo postojeće odlike.
Ali, podatke u genetskom kodu bakterija mogu jedino da unište iznenadne promene (mutacije). Stoga pomenuti istraživači ovo ne smatraju velikim izazovom, iako su mnogi drugi prilično sumnjičavi u ishod novog načina skladištenja podataka.
Bez imalo ustručavanja i predrasuda, Masaru Tomita zamišlja da će jednog dana predstavnici neke napredne vanzemaljske civilizacije umeti lako da pročitaju šta je u mikroorganizmima utisnuto. "Hiljadama godina ljudi nisu ni pomišljali da čuvaju podatke", objašnjava on. "I ovo može da zvuči kao daleki san, ali mi mislimo stotinama miliona godina unapred."
Stefan Vukašin
[objavljeno: ]
