Izvor: Vostok.rs, 12.Feb.2012, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Automat Kalašnjikova

12.02.2012. -

Kaže se da stereotipi vladaju svetom, iako ga ometaju da shvati svoju istinsku prirodu. A čini se da je potrebno samo da se predmet pogleda iz veće blizine. Danas ćemo se upravo baviti odgonetanjem onoga što se tradicionalno povezuje s Rusijom – tačnije, sa slikom o njoj.

O ovom čoveku su izgovoreni milioni reči i napisana su brda literature – i specijalne i beletrističke. Neki kažu da ima čak i pesama. Na Zemlji će se verovatno naći malo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ljudi koji nikad nisu čuli za ime Kalašnjikova, za ime čoveka ili tačnije, za ime automata. Automat Kalašnjikova je već izvestan simbol, filozofska kategorija, materijalna i apstraktna istovremeno.

A pojavu automata Kalašnjikov je prestigao Veliki Otadžbinski rat, podseća saradnik Muzejsko-izložbenog kompleksa „Kalašnjikov", Dmitrij Beljajev.

Stvaranje ovakve vrste oružja u našoj zemlji je počelo upravo od toga – od zadatka da se napravi novo individualno oružje za naše borce na osnovu rezultata borbi u Drugom svetskom ratu. Sličnih pokušaja je bilo još sredinom rata. Sam Mihail Timotejevič Kalašnjikov u njima nije učestvovao. Naši drugi poznati oružari su prolazili kroz različita konkursna testiranja sa svojim uzorcima. Zadatak je bio sledeći: napraviti oružje koje bi moglo da obezbedi efikasnu automatsku vatru na srednjoj distanci. Pod ovim se podrazumeva oko 300-500 metara. Do tada smo u naoružanju imali uzorke mitraljeza, pušaka, koje su omogućavale da se borba vodi na manjoj distanci ili na velikoj distanci. A trebalo je napraviti nešto srednje... Sam Mihail Timotejevič Kalašnjikov je, kao što znamo, samouk. Pre konkursa za automat oprobao se u konstruisanju i projektovanju drugih uzoraka oružja. I tako su putem pokušaja i grešaka stvorene određene konstruktivne šeme, koje su na kraju krajeva ovaploćene u automat. Ovaj automat, koji je stvoren 1947. godine i uvršten u naoružanje naše vojske 1949. godine je ovaplotio u sebi najnaprednija tehnička rešenja ovog vremena. Rešenja, koja su pronađena kako u našoj zemlji, tako i u različitim inostranim uzrocima. Niko ne tvrdi da je AK-47 u trenutku stvaranja bio pronalazak „od nule". Radi se upravo o optimalnom skupu različitih tehničkih rešenja. Specifičnost AK je u tome što je to oružje svog vremena i ono je u određenom periodu potpuno odgovaralo zadacima i naše armije i savezničke vojske. Specifičnost konstrukcije je svima poznati spoj jednostavnosti, pouzdanosti i jeftine izrade. Ovo je bilo vrlo važno, a posebno u periodu „hladnog rada". Količina oružja je igrala veliku ulogu. Po različitim ocenama oko sto armija sveta je u različitim perioda u naoružanju imalo AK, ograničeno je korišćen, proizvođen, i tako dalje. Po najnovijim podacima patentnog odeljenja fabrike „Ižmaš" 18 zemalja je proizvodilo ovo oružje, 11 zemalja ga je proizvodilo nezakonito. U našoj zemlji se AK, naravno, koristi, tačnije – njegove modernizovane modifikacije. Danas se već radi na 200. seriji. AK zasad ispunjava sve zahteve i obavlja potrebne zadatke. Danas oružari smatraju da će AK sačuvati svoju popularnost i primenu – kako u našoj vojsci, tako i u vojskama drugih zemalja – do pojave neke nove vrste municije.

Drugim rečima, dok se za oružje iz kojeg se puca koriste meci, a ne loptaste munje, potražnja za automatima sistema Kalašnjikova će se verovatno sačuvati. Uzgred rečeno, sam Mihail Timotejevič u odgovor na prekor da je njegovo čedo stvoreno da bi donosilo smrt uvek kaže da je svoj AK-47 smislio upravo zato da bi ratova i smrti bilo manje.

Izvor: Golos Rossii

Nastavak na Vostok.rs...