Izvor: Vostok.rs, 12.Feb.2012, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samovar
12.02.2012. -
Kaže se da stereotipi vladaju svetom, iako ga ometaju da shvati svoju istinsku prirodu. A čini se da je potrebno samo da se predmet pogleda iz veće blizine.
Samovar je dugo vremena bio i ostaje jedan od glavnih „orijentira" među suvenirima za inostranog turistu koji doputuje u Rusiju. Bez obzira na raznovrsnost oblika, skoro svi samovari su napravljeni na sličan način. To je celovita metalna posuda u kojoj se voda dovodi do vrenja, i vertikalna cev >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u koju se stavlja gorivo: ugalj, iverje i šišarke borova. U vlažno vreme – ili ako je gorivo vlažno – samovar je morao da se razgoreva. To se moglo uraditi kroz donje otvore u zidovima posude ili što se kaže, „na seljački način" – odnosno uz pomoć čizme stavljene odozgo na samovar.
„Rođak" samovara je odavno poznat u Kini. Slična naprava se koristi i u Iranu. Ostaci bakarnog samovara iz vremena srednjeg veka su pronađeni u Povolžju. Napokon, postoji legenda o tome da je samovar u Rusiju iz Holandije doneo Petar I, ali su se zapravo samovari pojavili kasnije, ističe saradnik muzeja „Ruski samovar" u gradu Kasimovu Tatjana Panjkova.
Reč „samovar" se praktično ne prevodi na druge jezike. I ako ipak zvuči na drugom jeziku doslovni prevod će ipak biti: „sam kuva". To znači da se pravio u Rusiji. To je kao narodna pesma, narodni ples. Odnosno, to je narodni proizvod. Prvi samovari su bili iz više delova, odnosno samovar se postepeno rađao. Prvo su bile dve čaše. U donju čašu se stavljao ugalj, a u gornju se nalivala voda – kako bi čovek skuvao hranu ili jednostavno popio čaj. Naravno, kasnije je ova donja čaša pretovrena u vertikalnu cev-mangal. I rodio se samovar. Samovari su se razlikovali po oblicima, naravno i po obimu. Obim samovara se merio u čašama i vedrima, ali su oblici bili najrazličitiji. „Vaza", „jaje"... Vaze su bile najrazličitije: vaza u obliku repe, vaza u obliku kruške. I najrasprostranjenija forma „teglica". Preživeli smo mnogo ratova i revolucija, na hiljade porodica je ostalo bez krova. Zato su oni koji su imali samovar na putu češće preživljavali. Ljudi su imali prilike da zagreju vodu, da se operu, da skuvaju u samovaru hranu i naravno, da skuvaju čaj da se zagreju. U našoj zemlji su se ljudi doseljavali u čitavim grupama. Nisu bili pojedinačni salaši, već sela. I imovina je bila društvena. Ljudi su voleli da se okupljaju, da porazgovaraju o nečemu, da popiju čaj, odnosno da se druže. I sva pitanja su se ranije – i finansijska, i poslovna, i porodična, rešavala za šoljom čaja. U Tuli su se prvi samovari pojavili 1778. godine. A iz Tule su se „rasejali" i po celoj teritoriji Ruske imperije i u inostranstvu. I naravno, ljudi i dan-danas kupuju samovare i koriste ih. Samovari takođe „putuju" u inostranstvu.
Ostaje nam da podsetimo da se napredak oseća: napravljen je električni samovar. U suštini, električni samovar se ni po čemu osim po obliku ne razlikuje od savremenog čajnika, koji se nalazi u skoro svakom ruskom gradskom stanu. A pravi samovar s mangalom, ako je negde i ostalo, potisnug je na vikendice i na selo. Tamo se i dalje skupljaju iverje i šišarke, a zatim svi složno slušaju kako „peva" samovar u kojem voda počinje da vri i piju čaj od lipe i majčine dušice.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
