Izvor: Politika, 25.Jul.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrijsko nadmetanje za glasove došljaka
Uoči jesenjih parlamentarnih izbora, stranke se okreću svakom petom biraču, koji je stranog porekla
Austrijske stranačke elite uoči parlamentarnih izbora raspisanih za 29. septembar ispoljavaju sve veću naklonost prema imigrantima.
Sve četiriuticajne stranke – socijaldemokrate, narodnjaci, slobodari i zeleni – u kampanjama sve glasnije ističu zasluge „novih sugrađana”, zahtevajući uvođenje mera kojim bi se „novim Austrijancima“podigao nivo prihvatljivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u društvu i poboljšao socijalni status.
Ništa neobično jer statistika pokazuje da 18,6 odsto građana alpske republike s pravom glasa čine Austrijanci prve ili druge generacije imigranata.
Novi državljani su mahom turskog porekla ili dolaze sa prostora bivše Jugoslavije.Najviše ih je iz Srbije ili su Srbi iz drugih republika bivše SFRJ.
Oni čine većinu onih milion Austrijanaca koji se svrstavaju u grupu sa najnižim prihodima. U proseku, pojedinačno zarađuju oko 11.000 evra godišnje, dok je prosečna mesečna plata u Austriji 2.342 evra.
Imigranti bi, ako bi se ujedinili, bili treća po snazi politička grupacija, iza vladajućih socijaldemokrata i opozicionih slobodara, a ispred narodnjaka, koalicionog partnera aktuelne vlade i ispred zelenih.
Imigranti, međutim, nisu organizovani i nemaju političko rukovodstvo, pa na izborima glas najčešće daju građanskoj levici.
Statistički podatak da u proseku oko 80 odsto novopečenih Austrijanaca glasa za socijaldemokrate uticao je, najpre, na nacionalno opredeljene slobodare. U međuvremenu su i narodnjaci shvatili da više od trećine glasova socijaldemokrata dolazi iz takozvanog došljačkog tabora.
Narodnjaci su tako vratili iz zaborava Širvan Ekiči, bivšu senatorku iz Beča, koja je anadolskih korena. Svojevremeno je pala u nemilost zbog kritike integracione politike prema turskim migrantima, a sada joj je prepušteno da odredi kandidate na izbornim listama koji bi privukli pažnju turskih, ali i birača sa prostora Balkana.
Slobodari, stranka krajnje desnice, i dalje se drže krilatice „Beč ne sme da postane Istanbul”, pa se praktično odriču polovine došljačkih glasova. Njeni funkcioneri se ipak trude da pridobiju Srbe, najmnogobrojniju zajednicu posle Turaka.
Iz redova slobodara stižu reči razumevanja za probleme koje Beograd ima sa Prištinom. To „razumevanje” raste kako se datum parlamentarnih izbora bliži.
Sve četiri parlamentarne stranke imaju ukupno 16 poslanika migranata među 183 savezna i 448 pokrajinskih odbornika. To predstavlja udeo funkcionera od 2,3 odsto za grupu koja ima 18,6 odsto udela u ukupnom biračkom telu.
--------------------------------------------------------------------------
Srboaustrijanci i Austrosrbi
Austrijanci srpskih korena se u novije vreme dele na „crvene” i „plave” Srbe, zavisno od toga da li glas daju socijaldemokratama ili slobodarima. U širem smislu, nazivaju ih Srboaustrijancima, ako su očuvali nacionalnu svest. U suprotnom ih zovu Austrosrbima. Najveće podele postoje u Beču, gde grupa takozvanih bečkih Srba gleda na doseljenike novijeg vremena kao na parije.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 25.07.2013.
